Sa obzirom da cene nekretinina na najskupljim kanadskim tržištima rastu vrtoglavom brzinom, istraživački centar sa sedištem u Vankuveru predlaže novi porez na nekretine, koje imaju vrednosti od preko milion dolara kako bi se premostio jaz u pristupačnosti.
Iako je kanadsko tržište nekretnina postalo ledeno hladno kada je pandemija počela u martu 2020., ubrzo se vratilo i provelo veći deo 2021. godine u plamenu. Prosečne cene širom zemlje porasle su na rekordno , na više od 720.000 dolara u novembru, a uprkos tim visokim cenama, ova godina je oborila i godišnji rekord prodaje, sa više od 630.000 kuća koje su promenile vlasnike.
Užasan tempo izazvao je strah ako bi tržište izaslo iz šina, ali do sada nijedno od ciljanih rešenja koja su do sada predložena, od poreza na prazne kuće, preprodaje i strane investitore do kraja slepog licitiranja, nije uspjela usporiti odbegli teretni voz.
Novi brojevi ove sedmice sa dva najskuplja kanadska tržišta nekretnina, Toronta i Vancouvera, pokazuju da ta tržišta lete dalje u stratosferu.
Referentna cena za sve tipove stambenog prostora u GTA-u dostigla je 1.208.000 dolara prošlog meseca, za 31% više u odnosu na godinu ranije. Tempo rasta u Vancouveru bio je manje buran sa 17%, ali je ukupna cifra bila veća, prosečno 1.230.200 dolara, u celom regionu. Obe brojke su skoro duplo više od nacionalnog proseka.
Na oba tržišta, porodične kuće za manje od milion dolara postaju prava retkost, zbog čega je istraživački centar Generation Squeeze sa sedištem u Vancouveru koristio tu cifru kao osnovu za predlog koji podiže obrve, za novi porez na nekretnine u vrednosti od $ 1M+.
Grupa bi uvela progresivni porez koji bi počeo da se primenjuje na nekretnine u vrednosti od više od milion dolara, i da bi se progresivno povećao na kuće čija je vrednost veća od 3 miliona dolara. Grupa koja ga predlaže sarađuje sa Univerzitetom Britanske Kolumbije, ali je dobila određena sredstva od kanadske federalne stambene agencije Canada Mortgage and Housing Corporation.
Iako bi se porez obračunavao godišnje, bio bi odložen dok se kuća ne proda, tako da bi funkcionisao slično porezu na prenos zemljišta koji mnoge pokrajine i opštine već naplaćuju.
Paul Kershaw, profesor na Univerzitetu Britanske Kolumbije koji je jedan od osnivača grupe, kaže da više od 90% Kanađana ne bi platilo ni jedan peni na porez, jer bi se on odnosio samo na one koji su na samom vrhu lestvice nekretnina, od kojih većina leži na ogromnim neoporezivim dobitcima.
Dok kreatori politike provode dosta vremena pričajući o tome kako žele da razbiju razne offshore poreske rajeve, “imamo poreski raj za vlasništvo kuće koje nas motiviše da se oslanjamo na rastuće cene nekretina kako bismo stekli bogatstvo”, rekao je on u intervjuu. “Vreme je da zaštitimo prava na dom, a ne poreski raj.”
Počevši od 0,2 % na nekretnine u vrednosti od 1 milion dolara, pa sve do više od 1 posto na kuće vredne više od 3 miliona dolara, Kershaw procenjuje da bi to moglo doneti otprilike 5 milijardi dolara godišnje, sredstva koja bi se mogla koristiti za podršku nameni, da se izgrade jeftini stanovi za rentanje i druge inicijative osmišljene da obeshrabre špekulacije. Samo deo vrednosti kuće iznad tih pragova bi se oporezovao na tom nivou, tako da bi se na nekretninu od 1,2 miliona dolara porez primenjivao kao na nekretinu od 200.000 dolara vrednosti.
„Ako imate kuću od 1,2 miliona dolara, govorimo o dodatnih 400 dolara godišnje i ne biste morali da ga plaćate do prodaje“, rekao je. Nekretnina od 2 miliona dolara bi prikupila od poreza oko 3.500 dolara godišnje.
Čak i ako gledamo nekretninu koja vredni više od 3 miliona dolara, ona bi imala godišnji porez od oko 13.500 dolara. To je otprilike isti iznos koji bi neko ko zarađuje 60.000 dolara godišnje od svoje plate platio porez na dohodak, napominje Kershaw, zbog čega je predloženi poreski zakon “veoma skroman sa brojevima, ali ima veći politički signal”, rekao je.
Međutim, nisu svi uvereni da bi plan bio efikasan, pa čak i izvodljiv. Profesor Univerziteta Ryerson Murtaza Haider je među onima koji misle da je kanadsko tržište nekretnina u kvaru i da ga treba popraviti, ali on ne misli da je dodavanje novih poreza postojećim vlasnicima način da se to učini.
“To je jedna od onih mera koje nazivamo- merama uništavanja potražnje”, rekao je on u intervjuu. On kaže da najefikasniji način za rešavanje neravnoteže na tržištu nije pokušaj suzbijanja potražnje, već izgradnja više stambenog prostora kako bi se zadovoljila ta potreba bez podsticanja nadmetanja za ono malo stambenog prostora koji je dostupan.
“Ako se ne pozabavimo pravim problemom, a to je izgradnja novih nekretnina, i nastavimo da gradimo tempom što smo to radili u poslednjih pet decenija, onda će problem ostati”, rekao je on.
To odgovara stavovima onih koji se bave prodajom kuća, koji se dugo žale da Kanada ne gradi dovoljno stambenih objekata da bi pratila rast stanovništva.
„Istorija je pokazala da politike kao što su dodatni porezi na nekretine, za strane kupce i male investitore, nisu bila održiva dugoročna rešenja za pristupačnost stambenog prostora ili ograničenja ponude”, rekao je glavni tržišni analitičar Jason Mercer iz odbora za nekretnine u Torontu. “Jedini održivi način za ublažavanje rasta cena je dovesti do veće ponude nekretnina.”
Jane Londerville, koja je godinama predavala finansije nekretnina na Univerzitetu Guelph, takođe je skeptična prema toj ideji. Umesto da pomogne u rešavanju problema priuštivosti, moglo bi samo ohrabriti vlasnike kuća da ostanu gde jesu, što bi pogoršalo problem sa dostupnoscu.
Ona zamišlja teoretski porodicno gnezdo, koga vlasnici planiraju prodati kada im deca odrastu i kada se isele. Kada se vlasnik suoči sa ovim novim poreskim računom od pet cifara, vlasnik može reći “Ja ću ostati u ovoj kući, iako ima četiri spavaće sobe, iako ovde živim sam”, rekla je u intervjuu.
Ona takođe brine o tome šta bi dodavanje ovog poreza vlasnicima nekretnina s više jedinica posebno učinilo na tržištu iznajmljivanja. „Morali bi da naplacuju više stanarine da bi sve isplatili“, rekla je ona u intervjuu. “Je li to ono što želimo učiniti?”
Na meti su Toronto i Vankuver
Haider napominje da, iako ova mera očito pokušava ciljati na pregrejana tržišta u Torontu i Vancouveru, malo bi pomogla da se popravi pristupačnost u delovima Kanade u kojima su nekretnine ispod milion dolara. “Nenamerne posledice takvih poreza i mera mogle bi biti značajne”, rekao je.
Tokom prošlogodišnjih saveznih izbora, vladajući liberali su izneli niz ideja usmerenih na pristupačnost stanova, ali nijedna od njih nije bila ništa slično porezu koji predlaže Kershaw-ova grupa.
U izjavi za Canadian Press ove sedmice, vlada je jasno stavila do znanja da još uvek nema namere za bilo kakve nove poreze na vlasnike. “Savezna vlada je nekoliko puta jasno rekla da neće uvoditi porez na kapital primarnih prebivališta u Kanadi”, saopštila je vlada.
SERBIANNEWS/CANADA
