Čuvari zdravlja monaha i gostiju Hilandara

Specijalno za „Politiku”

Hilandar – Činjenica da u manastiru Hilandar pored 50 monaha, svakodnevno boravi veliki broj ljudi, što poklonika, što radnika angažovanih na obnovi ili poljskim radovima, kao i da se manastir nalazi na izolovanom mestu, na Svetoj Gori, ukazala je na potrebu za stalnim prisustvom lekara, u odgovarajuće opremljenoj ambulanti i osnovnom apotekom.

Na osnovu odluke Skupštine grada Beograda iz 2013. godine, KBC „Dragiša Mišović” je preuzeo brigu o zdravstvenoj zaštiti hilandarskog bratstva. Na osnovu dvogodišnjeg iskustva boravka lekara u Hilandar, 2015. godine je zaključeno da je neophodno dodatno unaprediti rad na tom polju. Na inicijativu prof. dr Radisava Šćepanovića, tadašnjeg direktora KBC „Dragiša Mišović”, i njegovih saradnika, srpskih lekara, Hilandarsko lekarsko društvo osnovano je 24. decembra 2015. godine kao strukovno udruženje sa osnovnim zadatkom pružanja i unapređenja zdravstvene zaštite monaškog bratstva.

Zdravstveni radnici, članovi Hilandarskog lekarskog društva (HLD), od kraja 2015. godine brinu o zdravlju monaha, iskušenika, poklonika, kao i svih koji borave u svetom manastiru Hilandaru.

Primarijus dr Željko Radić, član ovog dobrovoljnog i dobrotvornog udruženja, kaže da angažovanjem u Hilandaru ispunjava svoju misiju kao lekar da nesebično pruža pomoć svakome kome je potrebna, i da kao vernik i čovek sa ogromnim životnim iskustvom pomaže savetima.

„Monasi su posebna kategorija ljudi koji najveći deo vremena provode u kelijama u molitvama. Ne komuniciraju mnogo sa drugim ljudima i kod lekara dolaze tek kad ’zagusti’. Ima i starijih monaha sa hroničnim bolestima, kojima je svakodnevna pomoć potrebna. Svima njima smo na raspolaganju 24 časa, sedam dana u nedelji”, objašnjava dr Radić.

„Najvažnije je da smo svojim radom, tokom proteklih godina, stekli ogromno poverenje hilandarskog bratstva i da smo praktično postali njihov deo”, ističe dr Radić, neurolog u Kliničko-bolničkom centru „Dragiša Mišović”.

Dr Radić je napomenuo da tokom više sedmodnevnih dežurstava nije imao ozbiljnih intervencija, sem uobičajenih – problemi sa krvnim pritiskom, glavobolje, povišene temperature, bolovi u grlu, alergije. Dolazili su i radnici koji rade na obnovi manastira ili na ekonomiji, sa lakšim povredama.

„Sa takvim zdravstvenim problemima dolaze i monasi iz obližnjeg manastira Esfigmen, kao i Grci koji borave na Svetoj Gori. Za ozbiljnije intervencije, koje mi ovde ne možemo da uradimo, dolazi brzi čamac za transport u Vojnu bolnicu u Solun, sa kojom manastir ima dogovor”, napomenuo je dr Radić.

„U životu sam imao dramatične periode. Bio sam Ratni lekar na kninskom ratištu, u Krajini, iz koje sam, kao i većina srpskog stanovništva, prognan 1995. godine. Zaposlio sam se juna 1996. u KBC „Dragiša Mišović”, i kada sam pomislio da su ratne strahote iza mene, došla je agresija 1999. godine, i ponovo su me užasi rata stigli.

Tog 20. maja, nešto posle ponoći, pogođen je „Dragiša Mišović”. U trenutku bombardovanja bio sam dežuran na Odeljenju za neurologiju sa dve medicinske sestre. Bombe su direktno pogodile odeljenje. Jedva smo se izvukli iz ruševina. Ispod gomile krša i kroz prašinu, po mraku, izvlačili smo pacijente. Jedan mi je preminuo na rukama… Pod ruševinama preminula su još dva moja pacijenta…… Zbog svih tih traumatičnih zbivanja koja su me pratila kroz život, boravak na ovom svetom mestu, liturgija, molitve, druženje sa monasima, na mene deluje blagotvorno i smiruju me u svakom pogledu, a i duhovno me oplemenjuju”, zaključio je dr Radić.

Sekretar HLD Stefan Milenković napominje da je najdramatičniji period od kako dežuraju u Hilandaru bio tokom pandemije virusa korona, kada je Grčka zatvorila granice za državljane Srbije, što je u martu 2020. godine dovelo do privremenog prekida dežurstava.

„U takvim okolnostima HLD je organizovao slanje neophodnih lekova i sredstava i, po potrebi, pružalo medicinske savete telefonom sve do jula 2021, kada je ukinuta zabrana ulaska u Grčku, i kada su nastavljene redovne aktivnosti HLD u manastiru”, objasnio je Milenković.

On je naglasio da je novembra 2021. zabeleženo više slučajeva kovida 19 među hilandarskim bratstvom, i da je doneta odluka o zatvaranju manastira za posete. Monasi pozitivni na virus su stavljeni u izolaciju i pod stalni lekarski nadzor i brigu. U manastiru su tada boravili lekari i medicinski tehničari HLD sa velikim iskustvom u borbi protiv virusa korona, a mnogi su radili u „crvenim zonama”.

Milenković je istakao da su tada obezbeđeni svi neophodni lekovi, medicinski materijal i oprema i da je terapija sprovođena po najnovijem protokolu za lečenje kovida 19, uključujući i „hajflou” aparat.

„Niko od obolelih monaha nije imao težu kliničku sliku, tako da su se bogosluženja i svakodnevne aktivnosti skoro normalno odvijale”, zaključio je Milenković.

Ambulanta, koja se nalazi u samom manastiru, opremljena je savremenim aparatima za dijagnostiku i terapiju, koje je donirao KBC „Dragiša Mišović”, kao i veliki broj donatora.

Koristi se ultrazvučni aparat, oftamoskop, aparat za EKG, kiseonik za respiratorne probleme, sterilizator. Nedavno je dobijen i savremeni uređaj za fizikalnu terapiju za „transmagnetnu stimulaciju”.

U ambulanti se po potrebi mogu uzimati uzorci za laboratorijske analize, koji se šalju u Solun na obradu. U funkciji je i stomatološka ordinacija koja se nalazi van zidina manastira. Jednom godišnje sprovode se sistematski pregledi celokupnog monaštva i za svakog monaha vodi se zdravstveni karton.

Po završetku potpune obnove Hilandara od posledica požara 2004. godine, u planu je proširenje ambulante dodatnim prostorijama za dijagnostiku, ležeće pacijente i smeštaj lekara na dežurstvu. Kao doprinos unapređenju opšteg zdravstvenog stanja bratstva, članovi HLD nastavljaju obuku monaha u pružanju prve pomoći.

Danas HLD ima blizu osam stotina lekara raznih specijalnosti i medicinskih tehničara iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije i dijaspore, a na njegovom čelu je prof. dr Šćepanović.

Prva srpska bolnica

Medicina u Hilandaru ima veoma duboke korene. Manastir je prva srpska bolnica, a ustanovio je Sveti Sava, koji u svom „Hilandarskom tipiku” iz 1200. godine piše: „…Zapovedamo da se za bolne izabere ćelija koja ima oblik bolnice, i da se postave postelje bolnima za ležanje i odmor, i da im se nađe bolničar da ih dvori u svemu…”

U Hilandarskom arhivu rukopisne knjige čuva se još jedan značajan spomenik srpske medicine – „Hilandarski medicinski kodeks” iz sredine 16. veka. U kodeksu su sabrani spisi evropske medicinske nauke. Otkriven je 1952. godine u manastirskoj riznici.