Veštačka inteligencija je toliko uznapredovala te je jako teško spoznati da li iza poziva stoji osoba ili glas mašine pod vođstvom manipulatora.
Uspešan poslovni čovek i vlasnik građevinske kompanije u Kanadi sedeo je u restoranu u Beogradu kada ga je pozvala njegova bankarka. Sasvim uobičajeno, preko mobilnog broja koji je registrovan u njegovom telefonu, obavestila ga je da je stigao zahtev za plaćanje i da će mu stići kod koji bi trebalo da joj izdiktira kako bi transakcija mogla da se obavi. To je i učinio jer mu, kako kaže ništa nije bilo sumnjivo, do trenutka kada ga je „bankarka” upitala gde se nalazi u ovom trenutku, tu je naslutio prevaru.
“Upalila mi se lampica, jer to pitanje nije imalo nikakve logike, niti smo ikada razgovarali na taj način. Odstupalo je od naše dotadašnje konverzacije. Odmah sam pozvao banku u Kanadi, gde sam saznao da niko od njih nije kontaktirao sa mnom, ali su potvrdili da je novac skinut sa računa. Bilo je kasno za reakciju, već je na drugi račun bio prebačen dnevni limit od 10.000 dolara” – priča sagovornik i dodaje da je tek tada shvatio da je žrtva prevare. Iako su svi računi blokirani i promenjene šifre, račun je posle dva dana ponovo hakovan za isti iznos.
Posle svega, jasno je i njemu da je zloupotreba podataka uz pomoć veštačke inteligencije dovela do toga da neko prekopira glas njegove lične bankarske službenice, njen i njegov telefon, poverljive podatke o limitu računa i izvede savršenu finansijsku malverzaciju. Audio i video prevare predstavljaju fascinantan razvoj tehnologije 21. veka i neverovatno su opasne jer izazivaju pretnju podacima, novcu i poslovanju.
Vladimir Mićić, direktor Službe upravljanja rizicima bezbednosti u banci, ističe da prevare koje se danas događaju mogu biti veoma sofisticirane i da ih je sve teže otkriti. Ovaj čovek bio je očigledno žrtva prevare jer je odavanjem koda koji je primio SMS porukom praktično predao potvrdu za plaćanje u tuđe ruke. “Kod za potvrdu plaćanja je namenjen da bude isključivo klijentov podatak i ničiji više. Podatke sa platne kartice i potvrdu plaćanja koja stiže nekim drugim kanalom, na primer SMS porukom, nipošto nije trebalo deliti sa drugima – što je savet i svim drugim građanima” – ističe sagovornik.
On dodaje da se mi nažalost srećemo i sa velikim procentom uspešnih prevara koje su vrlo jednostavne, a koje se mogu lako uočiti i sprečiti ukoliko samo malo povedemo računa i obratimo pažnju na detalje. Ipak, naglašava, u ovom slučaju reč je o nečemu novom.
“Modernih platformi se ne treba plašiti, one donose mnogo toga dobrog, ali istovremeno otvaraju prostor za prevare koje katkad iznenade i nas koji se bavimo ovim poslom. Ono što treba da bude zaštita u takvim slučajevima jeste dobro uhodan proces komunikacije koji se odvija između banke i samog klijenta. Šta to zapravo znači? Praktično sve što odstupa od procesa koji nije uobičajen može da predstavlja pretnju i obično tako i bude. I u ovom slučaju se desilo upravo to. Čovek je dobio poziv koji nije deo komunikacije sa bankom kakvu inače ima i tim putem mu je usmeno zatražen kod za potvrdu plaćanja, a koji je nažalost usmeno predao nekom drugom” – kaže Mićić.
Zašto je taj kod važan?
“Upravo jer se do nekih drugih podataka mnogo lakše dolazi (npr. podaci sa kartice) i prevarantima nedostaje još taj poslednji korak kako bi sproveli prevaru do kraja. Taj podatak jedino mogu dobiti od nas, jer ga niko drugi ne poseduje. Dakle, u ovom slučaju kod za potvrdu plaćanja je bio cilj prevaranata i korak koji im je nedostajao za uspešnu prevaru” – objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje da li mu ipak deluje neverovatno da je mašina uspela potpuno da reprodukuje glas ili je to već sad postalo uobičajeno i suviše lako za veštačku inteligenciju, odgovara da danas više ništa nije neverovatno, a i činjenica je da nažalost postoje oni koji pokušavaju tu tehnologiju da iskoriste na negativan način.
“Nakon velikog broja montiranih videa koje smo već videli na internetu, nismo više ni iznenađeni šta sve veštačka inteligencija može da napravi. Ono što iznenađuje jeste kako vrlo brzo i lako padamo na takve prevarne radnje. Sve češće o njima čujemo od ljudi u našem okruženju, na društvenim mrežama i u medijima. Savet za zaštitu od prevara jeste da budemo jako pažljivi sa odavanjem ličnih podataka, od imejl-adrese, preko podataka iz dokumenata i kartice, i naravno sa mehanizmima dodatne zaštite kao što su jednokratni kodovi koji potvrđuju da baš mi izvršavamo neku transakciju” – kaže Mićić.
IT stručnjak Vojislav Rodić kaže za da se savremena tehnologija sve više koristi za ucene, prevare i krađu identiteta. Ono što zabrinjava je, kaže, da praktično nema zaštićenih, bez obzira na to da li je reč o velikoj ili maloj kompaniji. Svačiji glas se može kopirati, dovoljno je da ste samo jednom objavili snimak na sajtu svoje kompanije, javnu prezentaciju ili dali izjavu za medije.
Rodić podseća na slične slučajeve koji su se dogodili prethodnih godina. “Jedan je bio 2020. godine u banci u Hongkongu, kada je menadžer banke dobio poziv od jednog od direktora sa zahtevom za transfer 35 miliona dolara kako bi finansirao akviziciju. To nije bio glas direktora, a dok je banka otkrila grešku, novac je odavno nestao. Godinu dana ranije se slično dogodilo i u jednoj energetskoj kompaniji u Velikoj Britaniji, kada je za trenutak izgubljeno 243.000 dolara” – zaključuje Rodić.
SERBIANNEWS/CANADA
