Izvor: N1
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da mere iz drugog paketa državne podrške ne mogu biti jednake za sve kao u prvom talasu, već fazne i selektivne, usmerene pre svega ka najugroženijima, koji su preživeli najveći udar krize i kojima je zbog prirode posla potrebno duže vreme za konsolidaciju.
“One bi trebalo da pomognu kompanijama da lakše prebrode smanjenu tražnju na domaćem i stranom tržištu kao glavno ograničenje sa kojim će se suočavati u narednom periodu i samim tim da lakše održe likvidnost”, kazao je Čadež za “Blic Biznis”.
Prema njegovim rečima, drugi paket “mora biti drugačije strukturiran i u finansijskom smislu biće sigurno manje obiman od prvog, paketa hitne pomoći”.
“Ne samo zato što mogućnosti države nisu neograničene, već što nema tih mera, nema tog državnog novca čije bi upumpavanje pomoglo privredi ako tržište ne funkcioniše, ako nema tražnje za proizvodima, ako ne pomognemo privrednicima da proizvode i prodaju”, istakao je Čadež.
Naveo je da je “i privredi jasno da se onako finansijski izdašan paket kao u prvom talasu ne može ponoviti, da direktnu pomoć ne mogu svi da očekuju”. “Ali mogućnost takve državne intervencije za najugroženije, bilo u vidu minimalnih zarada ili možda otpisa dela odloženih obaveza, ako detaljnije analize ukažu da je to ekonomski opravdano, nije isključen”, kazao je on.
Čadež smatra da problem smanjene tražnje može da se reši većim angažovanjem domaćih građevinskih kompanija i preradjivačke industrije u realizaciji infrastrukturnih i drugih državnih projekta za koje su već obezbedjena sredstva, uključivanjem lokalnih firmi u dobavljačke lance velikih izvoznika domaćih i stranih, kao i u proizvodnju koja bi supstituisala uvoz svuda gde je to moguće.
“Dodatno rasterećenje donelo bi smanjenje carina na opremu, delove, komponente koje moraju da se uvoze. Izvoznicima bi od velike koristi bila dodatna podrška kroz osiguranje izvoznih poslova, nove sporazume o slobodnoj trgovini i pomoć u nastupu na vanevropskim, brzorastućim tržištima”, rekao je Čadež.
Istakao je da je važno da se nastavi sa aktivnim privlačenjem stranih ulaganja i to investicija u proizvodnju robe više dodate vrednosti za izvoz, koje bi uposlile i domaće kompanije.
Dodao je da posebnu pažnju u narednom periodu trebalo bi posvetiti komunikaciji sa evropskim kompanijama koje svoju proizvodnju sa udaljenih tržišta približavaju matičnim zemljama”, kazao je predsednik PKS.
“Veliki je i prostor za olakšanje poslovanja u zemlji kroz pojednostavljenje administrativnih, tenderskih i procedura za izdavanje dozvola, za zapošljavanje”, rekao je Čadež.
Prema njegovim rečima, istovremeno na tržištu rada stvoren je veliki potencijal povratkom gradjana Srbije iz inostranstva, kako onih sa fakultetskim diplomama, tako i radnika sa iskustvom stečenim u zapadnoevropskim kompanijama i kvalifikacijama potrebnim domaćoj preradjivačkoj industriji.
Predsednik PKS smatra da je posebno važno da privrednici maksimalno iskoriste preostala sredstva iz prvog paketa kroz povoljne zajmove Fonda za razvoj i bankarske kredite uz državnu garanciju. “Mi predlažemo i verujem da će se naći i prostor da se ti fondovi prošire bar za najugroženije i da je moguće dodatno relaksirati administrativne procedure kako bi privrednici brže i lakše mogli da dodju do kreditne podrške i sa manjim finansijskim opterećenjem, premoste problem likvidnosti do snažnijeg oporavka privrede”, kazao je on.
“Razgovaraćemo o jačoj podršci izvoznicima”
Kako je naveo, u definisanju tog segmenta podrške značajno će pomoći nalazi ankete o dosadašnjim iskustvima u korišćenju državne pomoći i stvarnim potrebama privrednika u narednom periodu.
“Jedna od mogućnosti na koju ukazujemo i o kojoj ćemo razgovarati sa ministarstvima finansija i privrede, Narodnom bankom, AOFI i komercijalnim bankama jeste jača podrška izvoznicima kroz povećanje sredstava za osiguranje izvoznih poslova, što bi značajno popravilo, zbog pandemije, smanjeni izvozni učinak”, rekao je Čadež.
On smatra da je privreda Srbije je, zahvaljujući blagovremenoj vladinoj pomoći, podršci Privredne komore i velikim naporima i medjusobnoj solidarnosti privrednika, iz prvog talasa izašla očuvanih kompanija i radnih mesta i tokom maja i juna krenula polako da se oporavlja. “Zbog usložnjavanja epidemiološke situacije, godišnjih odmora i remonta, prema preliminarnim pokazateljima, u julu beležimo blago usporavanje industrijske proizvodnje i prometa u trgovini, mada za razliku od prolećnih meseci, prinudni odmori nisu masovni i privremene zastoje u radu beleži tek oko 50- tak kompanija. Ohrabrujuće je što, posmatrano na godišnjem nivou, prognoze medjunarodnih analitičara za Srbiju nisu pogoršane”, kazao je Čadež.
Ipak, kako je naveo, julski udar koronavirusa produbio krizu svuda u svetu, pa nije bilo očekivanog letnjeg predaha i jesen se očekuje sa dosta neizvesnosti kada je reč o zdravstvenom aspektu krize. “To je i razlog više da podrška privredi, kojoj pribegavaju i druge države, bude blagovremena i ciljana kako bi što spremnija dočekala i lakše prebrodila jesen”, kazao je Čadež.
Na pitanje kada očekuje oporavak privrede, predsednik PKS je rekao kako smatra da su prognoze u ovom trenutku nezahvalne, navodeći da to će to zavisiti od epidemiloške situacije, oporavka privreda u Evropi i svetu, ali misli da bi do oporavka moglo doći tokom sledeće godine.
“I većina privrednika je, u nedavnoj anketi, procenila da će joj za oporavak biti potrebno oko godinu dana, onima iz najugroženijih sektora i nešto duže, dok trećina anketiranih očekuje da će se oporaviti za tri do šest meseci”, rekao je Čadež.
