Iako se čini kao scenario iz naučnofantastičnih filmova, humanoidni roboti postaju stvarnost. Firma Sanctuary AI iz Vankuvera radi na humanoidnom robotu po imenu Feniks, koji će razumeti naša naređenja i funkcionisati u fizičkom svetu. Tesla, takođe, razvija humanoidnog robota pod nazivom Optimus, koji bi mogao da bude dostupan za kupovinu u narednim godinama. Napredak u veštačkoj inteligenciji ubrzava razvoj humanoidnih robota, a neki stručnjaci veruju da bi oni mogli da se nađu u našim kućama već za deset godina.
Iako je ovo uzbudljivo, treba tek da vidimo kako će se ova tehnologija razvijati i kako će uticati na naš svakodnevni život.
Prvi čovek Tesle Ilon Mask je nedavno ponovio predviđanje generalnog direktora Nvidije Jensena Huanga, da će uskoro biti deset puta više humanoidnih robota nego automobila. Huang je rekao da će nam roboti postati uobičajeni, na sličan način na koji smo se danas navikli na automobile. Na njih više niko ne gleda kao na neko tehnološko čudo, već kao na sredstvo bez kojeg ne možemo da zamislimo život i koje svakodnevno koristimo.
Neki se, ipak, drže crnih predviđanja da će humanoidni roboti uskoro postati deset puta brojniji i od ljudi, što bi moglo da donese dramatične promene u svim aspektima društva. Razvoj tehnologije neće samo promeniti način na koji radimo, živimo i komuniciramo, već će postaviti i nova pitanja o etici, ekonomiji i društvenim vrednostima.
Humanoidni roboti su dizajnirani da izgledaju, kreću se i ponašaju kao ljudi. Zahvaljujući mašinskom učenju i robotici, ovi androidi postaju sve sofisticiraniji. Oni već mogu da obavljaju različite zadatke – od jednostavnih kućnih poslova do kompleksnih operacija u industrijskoj proizvodnji. Uz kontinuirani razvoj, predviđa se da će roboti uskoro biti prisutni u svim sferama života.
Jedna od najvećih prednosti masovne primene humanoidnih robota je povećanje efikasnosti i produktivnosti. Roboti mogu da rade 24 sata dnevno, bez potrebe za odmorom, što može značajno da smanji troškove proizvodnje.
U vezi sa tim, međutim, postavlja se pitanje opstanka ljudske radne snage. Mnogi poslovi koje trenutno obavljaju ljudi mogli bi da budu automatizovani, što bi dovelo do masovnog gubitka radnih mesta. S druge strane, pojavile bi se nove prilike u industrijama povezanim s robotikom i veštačkom inteligencijom.
Masovna upotreba humanoidnih robota donosi i niz etičkih i društvenih pitanja. Kako će se definisati obaveze robota? Da li će roboti imati neki oblik „svesti” ili svoja prava? Kako ćemo se obezbediti od zloupotrebe robota? Ova pitanja zahtevaju pažljivo razmatranje kako bi se izbegle moguće negativne posledice.
Pored potencijalnih izazova, humanoidni roboti imaju kapacitet da značajno unaprede kvalitet života ljudi. Moći će da se koriste za negu starijih osoba, asistiranje osobama sa invaliditetom, kao i za obavljanje opasnih poslova u industriji i ratnim zonama. Roboti mogu da doprinesu i u obrazovanju, pružajući personalizovano učenje đacima i studentima.
Vojske robota ubica
Smrtonosni autonomni sistemi oružja (LAWS), poznati i kao roboti ubice, predstavljaju budućnost ratovanja. Oni mogu samostalno da identifikuju, ciljaju i odluče da ubiju ljude, bez čoveka-vojnika koji režira napad ili povlači okidač. Nekoliko država, uključujući SAD, Kinu, Veliku Britaniju, Indiju, Iran, Izrael, Južnu Koreju, Rusiju i Tursku, ulaže u razvoj ovakvog oružja.
Autonomni dronovi su već igrali ključne uloge u sukobima, kao što je rat u Ukrajini, gde su Moskva i Kijev koristili bespilotne letelice za gađanje neprijateljskih vojnika i infrastrukture.
Ova borbena tehnologija izaziva usijane debate među stručnjacima, aktivistima i diplomatama širom sveta. Pitanja o etici, pravu i tehnološkim pretnjama koje ovo oružje nosi postaju sve važnija.
Iako direktna opšta zabrana za autonomne sisteme oružja ne izgleda verovatna u dogledno vreme, sve više glasova poziva na regulisanje njihove upotrebe, slično globalnim naporima protiv hemijskog oružja.
Koncept vojske humanoidnih robota je intrigantan i ima svoje mane. Iako oni mogu biti veoma snažni, njihova izdržljivost i otpornost na oštećenja su ograničeni. Ljudi su izuzetno prilagodljivi i sposobni da se oporave od povreda, dok bi roboti zahtevali popravke ili zamenu delova.
Roboti koji prkose silama fizike, kao što su visoko skakanje ili nošenje teških tereta, zahtevaju veliku energiju. Efikasnost baterija i izvor energije ključni su faktori za održavanje takvih operacija.
Da bi vojska humanoidnih robota bila efikasna, potrebna je napredna veštačka inteligencija. Ova tehnologija mora da donosi brze odluke u dinamičnim situacijama, što je izazov i za najnaprednije AI sisteme.
Upotreba humanoidnih robota u vojsci podiže pitanja o etici, odgovornosti i pravima, pa se postavlja pitanje: Kako se nositi sa situacijama gde roboti odlučuju o životima ljudi?
Ako zanemarimo brojne opasnosti i pesimistične scenarije – od ponovno aktuelnog nuklearnog sukoba pa do mogućnosti da se veštačka inteligencija okrene protiv čovečanstva i fokusiramo se samo na tehnološki napredak, čini se da će sledeća revolucija biti robotska.
