Još jedan ukras sjajne golmanske karijere – Milan Borjan se plasirao na Svetsko prvenstvo u Kataru!
Napravio je seriju uspeha, kreirao čuda čuvajući mrežu Crvene zvezde i nametnuo se kao najbolji golman kluba u poslednje tri decenije, a sada je ispisao istoriju i kanadskog fudbala.
Reprezentacija čiji je kapiten posle 36 godina je na Mondijalu, overa je stigla pobedom nad Jamajkom od 4:0 u pretposlednjem kolu KONKAKAF kvalifikacija.
– Zaokružili smo sjajnu priču i u velikom stilu se plasirali na Mondijal u Katar. Kompletne kvalifikacije smo odigrali odlično, potpuno zasluženo smo na prvom mestu, ovaj tim ima i kvalitet i karakter – poručio je Milan Borjan.
Ovo je najbolja generacija u istoriji kanadskog fudbala, kad se pogleda sastav ekipe jasno je da im je mesto na planetarnoj smotri. Džonatan Dejvid je najbolji strelac Lila, Alfonso Dejvis u Bajernu, Kajl Larin dugo uzdanica Bešiktaša, Stefan Eustahio u Portu…
– Nebo je granica ovom timu! Imamo sjajnu atmosferu, to su moja braća. Išli smo od prvog dana jako ka cilju. Selektor Herdman je postavio stvari na mesto, izuzetan je stručnjak. U snagu ovog tima i naše zajedništvo niko ne bi trebalo da sumnja.
Borjan ponosno nosi dres Kanade i peva himnu, tamo ga je put odveo kao dete jer je porodica potražila priliku za bolji život posle prinudnog napuštanja Dalmacije.
– Kanada je mojoj porodici dala priliku za „novi život“. Počeli smo od nule posle teških trenutaka. Srećan sam da sam dobio priliku da državi uzvratim na ovaj način. Odradio sam posao odlično, ali ovde se ne zaustavljam. Moram da naglasim da zahvalnost ne znači i da se penzionišem iz reprezentacije posle Mondijala, još mnogo izazova je ispred mene.
Kanada je u Milanu Borjanu dobila sportskog heroja, a on je na najlepši način uzvratio na prilici koju je njegova porodica dobila da razvije kvalitetan život. Sadašnji kapiten Crvene zvezde je s porodicom, kao i 250.000 Srba, u leto 1995. morao da napusti dom.
– Živeli smo lepo dok smo bili u Kninu. Kad se desio rat 1995. godine došli smo u Beograd bez ičega, mama je počela da radi na buvljaku, otac je imao neku trafikicu, a ja sam tada počeo da igram fudbal i prodavao sam isto na buvljaku jagode, čajeve, da imam da kupim rukavice. Stvarno je bilo teško vreme. Koliko god su se moji trudili da nam sve obezbede, dosta stvari nisu uspevali, jer je bilo mnogo teško vreme, sve smo izgubili. Tih pet godina, od 1995. do 2000, živeli smo u blokovima i onda smo 2000. dobili papire da idemo za Kanadu. Moji su predali zahtev za Ameriku, Kanadu, Australiju i Zimbabve. Dobili smo za Zimbabve i Kanadu, i onda smo vagali gde ćemo i odlučili smo da idemo u Kanadu – ispričao je Borjan pre nekoliko godina životnu priču.
Na sreću i porodice Borjana i kanadskog fudbala. Ostalo je istorija.
