Srbija svoj pohod na treće uzastopno zvanje najboljeg na Starom kontinentu počinje u beogradskoj „Areni” danas u 17 č protiv Bosne i Hercegovine. – U osminu finala vodi jedno od prva četiri mesta
U pohod na treće uzastopno zlato na evropskim prvenstvima za odbojkašice danas kreću ove odbojkašice: dizači Maja Ognjenović (Vakifbank, Turska) i Slađana Mirković (Ezačibaši, Turska), pucači Tijana Bošković (Ezačibaši), Ana Bjelica (Radomka, Poljska) i Sara Carić (TENT), poljari Silvija Popović (Alba, Rumunija) i Jelena Blagojević (Žešuv, Poljska), srednjaci Milena Rašić (Vakifbank), Mina Popović (Skandiči, Italija), Stefana Veljković (Novara, Italija) i Jovana Kocić (Alba) i primači Bjanka Buša (Fenerbahče), Bojana Milenković (Alba) i Katarina Lazović (Lođ, Poljska).
Iz tima, koji se iz Tokija vratio s bronzanom olimpijskom medaljom nedostaju povređena Brankica Mihajlović i Maja Aleksić. Vratila se Stefana Veljković, a pozvana je i Sara Carić, jedina iz nekog našeg kluba.
Sinoć su u Plovdivu i Klužu odigrane prve utakmice na ovom šampionatu, a danas će turnir da počne i u Zadru i Beogradu. U „Areni”, u kojoj će se igrati i finale, 4. septembra, takmičenje u grupi počeće susretom Srbija – Bosna i Hercegovina u 17 č. Pitanje ko će da bude pobednik uopšte se ne postavlja, ali će ovaj okršaj ipak da se pamti, jer će rođene sestre da budu na suprotnim stranama. U našoj reprezentaciji je Tijana Bošković, koja je i na tek završenom olimpijskom turniru proglašena za najbolju odbojkašicu, a u komšijskom Dajana Bošković.
Naš cilj je da Srbija ostane na evropskom prestolu. Naša ekipa je, praktično od 2018, u istom sastavu i zna šta je čeka na putu do trofeja, a i kako se on osvaja. Selektor Zoran Terzić, koji je od čamčića, dobijenog pre dve decenije, stvorio nosač aviona sa koga se uzleće ka titulama, izradio je oproban način za stizanje do uspeha. Smenjuju se generacije, smenjivali su se i dobro i loše, bilo je lovorika i pridika, ali su igračice uvek verovale u sebe i spremale se za skok preko prve naredne prepreke, ma kako se ona zvala.
Na Olimpijskim igrama u Tokiju Evropa je imala četiri predstavnika. Za ta mesta su se izborile Srbija, koja je jedina s našeg kontinenta osvojila medalju, Italija, Rusija i Turska, koje nisu mogle dalje od četvrtfinale (naše su izbacile Italijanke). Te ekipe bi, nameće se samo po sebi, da imaju najveće ambicije na ovom Evropskom prvenstvu.
Naša reprezentacija biće, razume se, na najvećem udaru, jer svako želi da se dokaže protiv šampiona, a Srbija je ne samo dvostruki uzastopni evropski prvak (2017. i 2019), nego i vladajući svetki (2018). Iz grupe dalje, u osminu finala, idu četiri prvoplasirane ekipe. Posle BiH na tom putu pred našima će se naći: Francuska (21. avgust, 21 č), Belgija (22. avgust, 20 č), Azerbejdžan (24. avgust, 20 č) i Rusija (25. avgust, 20 č).
Plasman Srbije među 16 najboljih se podrazumeva. A posle toga slede sve teži i teži okršaji za koje je naša reprezentacija, a to je bezbroj puta pokazala do sada, i te kako dorasla.
Danas početak i u Zadru
Ekipe, koje igraju u Beogradu ukrstiće se potom s onima iz zadarske grupe, gde takmičenje počinje takođe danas. Čast da otvori turnir, kao i u ostala tri grada, uzeo je domaćin, pa će Hrvatska da se sastane sa Švajcarskom (17 č), dok će sutra da igraju Italija – Belorusija (17,15 č) i Mađarska – Slovačka (20,15 č). U našem glavnom gradu drugog dana sastaće se Belgija – Azerbejdžan (17 č) i Rusija – Francuska (20 č). U Plovdivu su se sinoć ogledali Bugarska – Grčka, a u Klužu Rumunija – Turska. Danas u Bugarskoj igraju Španija – Češka (16,30 č) i Nemačka – Poljska (19,30 č), a u Rumuniji Švedska – Finska (15 č) i Holandija – Ukrajina (18 č).
