Beogradski novogodišnji koncert : kako je Beograd dobio muzički događaj za pamćenje

Publika koja je u bila na Beogradskom novogodišnjem koncertu Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Srbije, sa šefom-dirigentom Srboljubom Dinićem, još uvek razmenjuju utiske. Plava dvorana je burnim aplauzima nagradila orkestar i hor, kao i soliste.

Tradicionalni koncert u Beogradu i dva dana nakon izvođenja ostao je tema razgovora, kako među publikom, tako i u stručnim krugovima. Prema rečima Aleksandre Paladin, odgovorna urednica Muzičke produkcije RTS-a, koncert je ove godine bio poseban po više osnova – od samog programa, preko obima produkcije, do interesovanja publike.

Razgovor Ane Manojlović sa Aleksandrom Paladin i Srđanom Teparićem

„Drugačiji je po programu koji je izveden u odnosu na prethodne koncerte, ali i po veličini produkcije koja je okupila ne samo Muzičku produkciju, već i različite timove RTS-a uopšte“, istakla je Paladin. Kako je navela, posebno je značajan i veoma uspešan direktan prenos, koji je publika imala priliku da prati, kao i činjenica da se za koncert tražila karta više.

Puna sala i snažna reakcija publike, naglasila je, doneli su energiju koja je bila osetna tokom čitavog koncerta. „Kada je puna sala i kada muzičari mogu da budu podstaknuti aplauzom pune koncertne dvorane, onda je to upravo ta energija koju smo i dobili na koncertu“, naglašava Aleksandra Paladin.

Sa stanovišta muzičke kritike, Srđan Teparić ocenio je da je koncert uspeo da izbegne zamke u koje novogodišnji programi često upadaju. „Vrlo lako može da se sklizne u neku vrstu kiča ili nečega što nije adekvatno u umetničkom izrazu, ali mi se čini da je Srboljub Dinić sa solistima i celokupnim ansamblom uspeo da nađe dobru meru između umetničkog izraza i onoga što bismo mogli nazvati popularnim“, rekao je Teparić.

On je dodao da je Beogradski novogodišnji koncert po koncepciji mogao da se uporedi sa tradicionalnim Bečkim koncertom, uz važnu razliku – naglašenu orijentaciju ka vokalnoj muzici. Posebno je istakao soliste, među kojima su se, kako je naveo, izdvojile domaće umetnice Sofija Petrović i Olivera Gočanina kao „vrlo dobri nosioci uloga koje se tiču bečke operete“.

Pripreme za ovako zahtevan koncert trajale su, prema rečima Aleksandre Paladin, najmanje dva meseca, oslanjajući se na iskustvo koje tim ima još od 2009. godine. „Pratimo nove tendencije, slobodno mogu da kažem šou-biznisa, kada je klasična muzika u pitanju, i to je veliki izazov, ali naš tim je veliki i radi punom snagom, dobrom energijom i divnim raspoloženjem“, naglasila je odgovorna urednica Muzičke produkcije RTS-a.

Posebno mesto na koncertu dobili su i mladi talenti. Srđan Teparić izdvojio je mladu violončelistkinju Doru Trifu, koja je izvela prvi stav Vivaldijevog Koncerta za violončelo i orkestar. „Po dubini tona pokazala se kao zrela umetnica. Vrlo je važno na ovakvim koncertima prikazati i mlade talente uz zrele domaće snage“, ocenio je Teparić.

Dodaje i da je koncert imao „punu meru u svim segmentima“, kako u orkestarskim, tako i u solističkim numerama, uz ansamble i duete. Pored domaćih umetnika, nastupili su i Hoze de Eka, portugalski tenor, koji je, kako je naveo, bečkim melodijama dao italijanski prizvuk, kao i bariton Paolo Armin Ederman, koji je „stilski gotovo savršeno“ izveo zahtevne bečke kompozicije.

Poseban utisak ostavio je i završetak koncerta, kada je umesto Radeckog marša izveden Marš na Drinu. „To je nešto što našu publiku asocira na naše nasleđe, borbu za slobodu, hrabrost i sve one vrline koje kao narod posedujemo“, navodi Teparić.

Govoreći o budućim planovima, Aleksandra Paladin nije želela da otkriva detalje, ali je poručila da su teme za narednu godinu već načete. „Svakako nešto što će biti još bolje i još moćnije od onoga što smo pokazali ove godine“, zaključila je.