Predsednik SAD Džo Bajden potpisao je uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa regionom Zapadnog Balkana, proglašenih odlukom iz 2001, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija da bi se, kako je saopšteno iz Bele kuće, rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi, prenosi danas Glas Amerike.
Bajden je uredbom naložio da se sankcioniše bilo koja osoba za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je „odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu”.
Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za „ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito”.
Uredba, kako je saopšteno iz Bele kuće, takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u „kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom”.
To, prema novoj uredbi, obuhvata i Prespanski sporazum iz 2018. godine i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.
Osobama, sankcionisanim po Bajdenovoj uredbi, biće blokirana sva imovina u SAD, dok će američkim državljanima biti zabranjeno da obavljaju transakcije sa njima. Takođe će im biti „zabranjeno da ulaze u SAD ili dobiju američku vizu”, navodi se u saopštenju Bele kuće, prenela je Beta.
Dodaje se da će Sekretarijat za finansije, u saradnji sa Stejt departmentom, nastaviti da ažurira listu pojedinaca koji podležu sankcijama prema uredbi.
U juče potpisanoj uredbi se takođe pojašnjava da Zapadni Balkan „obuhvata teritoriju bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije”.
Bajden je u uredbi naveo da situacija „na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije (Zapadni Balkan) tokom poslednje dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada bivše SFRJ, kao i rasprostranjenu korupciju u raznim vladama i institucijama na Zapadnom Balkanu, sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i da zbog toga predstavlja neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD”.
Bela kuća je povodom Bajdenove uredbe saopštila i da je „obezbeđenje sigurnosti i političke stabilnosti regiona Zapadnog Balkana” u skladu sa rešenošću administracije da promoviše ključne američke bezbednosne interese, uključujući i zaštitu demokratskih institucija”.
Prvobitnu uredbu o vanrednim merama povezanim sa regionom Zapadnog Balkana, koja je na snazi od 26. juna 2001, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi.
Važenje uredbe produžavali su i prethodni američki predsednici, a neimenovani zvaničnik Bele kuće rekao je za Glas Amerike da se u novoj uredbi koju je potpisao Bajden „eksplicitno pojašnjava da je Albanija deo Zapadnog Balkana”.
Đurić: Pažljivo ćemo analizirati sadržaj Uredbe
Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić izjavio je danas da će Srbija pažljivo analizirati sadržaj Uredbe predsednika SAD Džozefa Bajdena o proširenju opsega sankcija pojedincima i organizacijama sa Zapadnog Balkana, pratiti njenu primenu i moguće posledice po region i građane te da će u odnosu na to meriti svoje reakcije.
„Ako je suditi po pominjanju poštovanja Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma u ‘osveženoj’ uredbi o sankcijama, lično želim da verujem da su autori zapravo imali u vidu one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske i prekrajanje granica u kojima je Srbija priznata kao članica UN, uključujući KiM – dakle pojedine separatiste na KiM i unitariste u BiH”, rekao je Đurić za Tanjug.
