Jednog dana, naše Sunce će umreti. Pošto smo mi stanovnici Sunčevog planetarnog sistema, pitanje kada i kako će se to desiti, veoma nas zanima. Naravno, malo je verovatno da ćemo biti tu da to doživimo ali, pošto je ovo naš dom, želimo da znamo šta će na kraju sa njim biti.
Osim zadovoljenja puke radoznalosti, modeli evolucije zvezda mogu nam pomoći da razumemo kosmos i naše sopstveno mesto u njemu.
„Ako ne razumemo sopstveno Sunce – a ima mnogo stvari koje o njemu ne znamo – kako možemo očekivati da razumemo sve druge zvezde koje čine našu divnu galaksiju“, naglašava astronom Orla Krivi iz Opservatorije na Azurnoj obali u Francuskoj.
Već do detalja znamo šta će se u budućnosti događati sa našim Suncem. Nastaviće da se zagreva u narednih nekoliko milijardi godina, i na kraju će ostati bez vodonika u svom jezgru.
Jezgro će početi da se skuplja, što će dovesti još više vodonika oko jezgra, i formirati vodoničnu školjku. Onda će ovaj vodonik početi da se fuzioniše i baca helijim u jezgro – što je proces koji se naziva sagorevanje školjke.
Tokom ovih procesa, spoljašnja atmosfera Sunca će se proširiti, možda čak i do Marsove orbite, pretvarajući ga u crvenog džina. Na kraju će mu ponestati vodonika i helijuma, izbaciće sav svoj spoljašnji materijal i formirati planetarnu maglinu, a jezgro će se pretvoriti u belog patuljka, kome će trebati trilioni godina da se potpuno ohladi.
Ali vreme završetka života zvezde zavisi od njenih individualnih karakteristika. Što se našeg Sunca tiče, za procenu vremena kada će stvari krenuti nizbrdo uvek su nam dragoceni različiti podaci.
Najbolji način da se to dokuči je traženje zvezda nalik Suncu u različitim fazama njihovog života u Mlečnom putu, a zatim te podatke utkati u vremensku liniju koja predstavlja prošlost i budućnost naše zvezde.
Zahvaljujući najnovijim podacima koje je objavila Evropska svemirska agencija u okviru projekta “Gaia” koji mapira istoriju Mlečnog puta, sada imamo najdetaljniji vremenski okvir života našeg Sunca do sada.
Primarna misija projekta “Gaia” je da mapira Mlečni put što je preciznije moguće, a za taj zadatak se koriste najsavremeniji instrumenti. Prati se položaj i kretanje zvezda na nebu, uz detaljna zapažanja sjaja i spektralne klasifikacije svake zvezde.
Ove vrednosti se mogu koristiti za određivanje faktora kao što su hemijski sastav i temperatura. Takođe se mogu predstaviti na grafikonu poznatom kao Hercšprung-Raselov dijagram, koji daje procenu starosti zvezde.
Sunce se nalazi na glavnoj sekvenci pri luminoznosti 1 na Hercšprung-Raselovom dijagra
Masa zvezde se zapravo ne menja kako stari, ali njihova temperatura zbog nuklearne fuzije koja se odvija u jezgru, se značajno menja, što se beleži kao promene u sjaju.
Naše Sunce je klasifikovano kao zvezda glavne sekvence tipa Ge, ili žuti patuljak (iako zapravo nije žuto), i prilično je tipičan primer te vrste.
Staro je oko 4,57 milijardi godina, ili otprilike na polovini svog životnog veka glavne sekvence. Takođe je sposoban za termonuklearnu fuziju jezgra, stvarajući površinsku temperaturu od 5.772 Kelvina. To znači da bi gledanje na druge zvezde tipa G trebalo da nam da prilično dobru ideju o tome kako će naše Sunce da nastavi da troši svoje gorivo i kada bi na kraju moglo da nestane.
Astronom Orla Krivi i njen tim su u najpre počeli da češljaju podatke iz projekta “Gaia” jer su želeli precizna posmatranja zvezda sa relativno ‘hladnijim’ temperaturama – između 3.000 i 10.000 Kelvina. To je zato što zvezde sa niskim temperaturama imaju tendenciju da budu manje i žive duže od onih toplijih. Posmatranje hladnijih zvezda, stoga, potencijalno može otkriti više o istoriji i zvezdanoj evoluciji Mlečnog puta i šireg Univerzuma.
Pošto ovaj temperaturni opseg uključuje zvezde poput Sunca, podaci bi se mogli koristiti za pronalaženje zvezda sa sličnom masom i hemijskim sastavom kao Sunce. Ovo je rezultiralo sa 5.863 zvezde nalik Suncu na celom Hercšprung-Raselovom dijagramu, od veoma mladih do veoma starih.
Identifikujući samo zvezde koje najviše nalikuju Suncu, Krivi i njene kolege su uspele da potvrde vreme njegovog nestanka.
U velikoj meri u skladu sa prethodnim projekcijama životnog veka Sunca, njegova temperatura će dostići vrhunac na oko osam milijardi godina starosti. Transformisaće se u zvezdu crvenog džina kada bude staro oko 10 do 11 milijardi godina.
Sudeći po ovim podacima, životu na Zemlji, ostalo je na raspolaganju samo oko milijardu godina, osim ako ne uradimo nešto katastrofalno glupo, ili nam se nešto katastrofalno ne dogodi. To je zato što Sunce povećava sjaj za oko 10 odsto svakih milijardu godina; što znači da se i temperatura povećava. Ta promena deluje kao prilično mala, ali će učiniti Zemlju nenastanjivom za život kakav poznajemo.
Ali za astronome ima još posla. Novi “Gaia” katalog zvezda sličnih Suncu mogao bi, za početak, da nam kaže više o tome kako i zašto smo uopšte ovde. Možemo naučiti da li se sve zvezde slične Suncu ponašaju na isti način, na primer. I, što je još važnije, potražiti još neki planetarni sistem koji liči na Sunčev sistem.
U ovom trenutku, nismo pronašli nijedan sistem koji bi izgledao sposoban da prihvati tehnološki napredan život kakav poznajemo. Ali odgovori su tamo, ako uspemo da ih nađemo.
