Predsednik Asocijacije proizvodjača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je nevreme do sada uništilo 30 odsto roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.
On je za Betu rekao da su vlasnici hladnjača “prošlog leta nudili tako niske cene, tvrdeći da ne mogu da ih prodaju, a prema izvoznoj dokumentaciji sa carine prodavali su ih po 2,43 do 2,70 evra po kilogramu, što znači po ceni od skoro 100 odsto višoj nego što su kupovali”.
Radović je rekao da poslednjih mesec i po nevreme sa gradom, vetrom i obilnim padavinama svakih nekoliko dana sprečava proizvodjače da prehrane i zaštite to voće preko lista i tako umanje štetu.
“Prošle godine prvi grad je pao 6. maja, a ove godine već 1. maja, a najviše je stradala zapadna Srbija”, rekao je Radović.
Dodao je da je nevreme zaobišlo jedino malinjake na jugu Srbije.
Radović je rekao da malina ove godine neće biti puno u ponudi jer su u Srbiji skoro ispražnjene zalihe, a ovogodišnji rod je nevremenom i bolestima prepolovljen i u Poljskoj i Čileu gde se to voće najviše proizvodi.
U Srbiji će berba malina, kako je rekao početi za sedam do deset dana, a radnike je teško naći.
“Radnika ima upola manje od onog broja koliko bi nam trebalo, iako je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara uz smeštaj i hranu. Da nema Roma sa juga Srbije ne bi nikako mogli da obavimo neophodne radove u malinjacima”, rekao je Radović.
Asocijacija je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva prema njegovim rečima tražila da se završi reonizacija i proizvodjačima stavi do znanja da maline ne treba i ne mogu da se uzgajaju na svim terenima.
To udruženje je zahtevalo od resornog ministra i da se proizvodnja tog voća proglasi strateškom granom poljoprivrede “jer je malina koja se uzgaja u Srbiji izuzetnog kvaliteta”.
Radović je rekao i da je neophodna promena Zakona o sadnom materijalu kako bi se sprečilo da se sadnice bez sertifikata prodaju brzom poštom i preko interneta, jer se na taj način sprečava i širenje virusnih bolesti.
“Proizvodjači malina su širili posede uzimajući sadnice koje su zaražene virusom i zbog toga je rod sa 25 do 30 tona po hektaru pre desetak godina pao na tri do pet tona”, rekao je Radović.
On je kazao da je Institut za voćarstvo u Čačku uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije počeo da proizvodi bezvirusni sadni materijal i da proizvodjači treba da prestanu da šire voćnjak sadnim materijalnom bez sretifikata i sa rizikom da prošire viruse i dalje smanjuju rod, a povećavaju troškove proizvodnje.