11 znakova da ne vodite dovoljno računa o sebi

Nije uvek očigledno kada ne brinete o sebi, posebno ako je vaše zdravlje u „optimalnom režimu rada”. Ali čak i mali nedostaci, izbegavanje poželjne rutine može se kumulirati i napraviti problem.

„Briga o sebi se često smatra nečim što nije obavezno”, kaže dr Mari-Elizabet Ramas, lekar u Američkoj akademiji porodičnih lekara.

Prema njenim rečima, mašina koju zovemo ljudskim telom ne samo da će nepravilno funkcionisati, već će na kraju otkazati kada se ponašamo nemarno i nehajno. A iako se veruju da su ishrana i vežbanje ključevi dugog i zdravog života – i zaista su vitalni faktori- Svetska zdravstvena organizacija podjedanko ističe i važnost brige o mentalnom zdravlju, piše magazin Healthy.

Ovaj širi fokus nije samo akcenat na dužem životu, već na održavanju visokog kvaliteta života. Prema istraživanju iz 2025. godine ovo su znaci da vodite dovoljno računa o sebi.

Plašite se planova za sutra

„Uobičajeni pokazatelj pregorelosti je anticipatorna anksioznost”, kaže dr Ramas. Brn aut često proizilazi iz hroničnog stresa – bilo da je od posla, brige o drugima, bolesti ili čak neispunjenih ličnih očekivanja – i može da uništi osećaj uspeha i blagostanja.

„Da li se ikada osećate nervozno ili strah dan pre radnog dana ili u iščekivanju povratka na posao posle odmora? To može biti znak da vam je sposobnost da se nosite sa stresom na poslu na izmaku”, objašnjava dr Ramas.

Mozak vam je kao kaša

Dobro se naspavate, ali se i dalje budite osećajući se lenjo i zaboravno? Nemojte to pripisivati samo starenju, kaže dr Martin G. Blum, kardiolog i stručnjak za funkcionalnu medicinu.

Magla u mozgu može poticati od lošeg sna ili stresa, ali može nastati i od hormonskog disbalansa. Ako sumnjate na problem, on preporučuje sveobuhvatno testiranje hormona i štitne žlezde kako bi se utvrdio uzrok. Ipak, promene u ishrani takođe mogu poboljšati situaciju. Zahvaljujući osi creva i mozga, složenom komunikacionom putu u telu, poremećaji u crevnom mikrobiomu mogu se pojaviti kao kognitivni simptomi poput magle u mozgu, prema istraživanju iz 2024. objavljenom u BMJ Open.

„Većina pacijenata je zapanjena razlikom koju zdravo crevo može da napravi u njihovoj kognitivnoj funkciji”, kaže dr Blum.

Nizak libido

Dok libido prirodno opada i raste, stres, neuravnoteženi nivoi aktivnosti i upotreba supstanci mogu ga smanjiti, prema Klivlendskoj klinici.

Ali uporno nizak seksualni nagon može da bude jasan signal hormonskog disbalansa, kaže dr Blum koji predlaže da testirate testosteron, estradiol, estriol i progesteron.

„Test hormona će biti jasan putokaz i u 99% slučajeva testiranje će otkriti osnovne uzroke.“

Uvek ste na telefonu

„Sa pojavom mobilnih telefona i aplikacija vreme provedeno ispred ekrana je sve veća briga“, kaže dr Ramas ističući da prekomerna upotreba izaziva iste efekte kao i svaka zavisnost od droga.

Rani znaci prekomerne upotrebe ekrana su povećana razdražljivost, opsesivno proveravanje uređaja, gubljenje pojma o vremenu, anksioznost kada ste isključeni, nestabilno raspoloženje, usporene međuljudske veštine.

Visok krvni pritisak

Krvni pritisak je ključni pokazatelj opšteg blagostanja, ne samo zdravlja srca, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. To je zato što visok krvni pritisak može biti rezultat nedostataka brige o sebi, uključujući lošu ishranu, nisku aktivnost, upotrebu supstanci i hronični stres. Lekari često imaju ograničeno vreme sa pacijentima, tako da je krvni pritisak znak opšteg zdravlja na koji obraćaju veliku pažnju, objašnjava dr Ramas.

„Krvni pritisak treba da bude ispod 130/80, na osnovu smernica Američkog udruženja za srce“, kaže.

Uvek na ivici

Stres sa posla, porodice ili svakodnevnog života pokreće oslobađanje kortizola – i ovi nivoi mogu ostati povišeni ako je taj stres neumoljiv, objašnjava dr Blum.

Konstantno visok kortizol često izaziva promene raspoloženja poput neobjašnjive anksioznosti i razdražljivosti.

Ne možete da spavate

Ako se mučite da zaspite ili generalno imate poteškoća da lepo spavate – ili se nikada ne osećate potpuno odmorno – razgovarajte sa svojim lekarom. Možda imate apneju. Ali i drugi faktori mogu biti u igri- nekontrolisani stres, prekomerno vreme ispred ekrana, niska aktivnost i loša ishrana takođe su uobičajeni faktori rizika za nesanicu.

Imate grčeve u nogama

Povremeni trzaji ili grčevi nogu mogu izgledati bezopasno, iako mogu biti znak previše sedentarnog načina života. Ipak, česti grčevi mišića takođe mogu ukazivati na nizak nivo magnezijuma, kaže dr Adonis Maikez.

Vremenom, ovaj nedostatak može povećati rizik od aritmija ili abnormalnih otkucaja srca. Obavezno unosite dovoljno hrane bogate magnezijumom, kao što su bademi, seme bundeve i banane.

Mravinjenje u rukama i stopalima

Redovna utrnulost ili trnci u rukama ili stopalima mogu biti simptom nedostatka vitamina B12, a ako se ne leči, nedostatak ovog hranljivog sastojka može dovesti do anemije.

Isušena koža

Iako hladno vreme i suva koža idu ruku pod ruku, uporne ljuskave mrlje mogu biti znak nedostatka masnih kiselina usled ishrane sa niskim sadržajem masti. Osim hidratantne kreme, promenite i ishranu.

Akne se takođe mogu pojaviti kada briga o sebi nije adekvatna.

Mučite se sa snom posle posla

Ako uvek osećate da vam je potrebna popodnevna dremka, izbor ručka bi mogao biti kriv, kaže dr Tanja Dempsi, sertifikovani internista. Naime, obroci bogati ugljenim hidratima, poput pice, sendviča ili hleba, mogu izazvati skok šećera u krvi, a zatim i pad ubrzo nakon toga.

„Nizak nivo šećera u krvi, poznat i kao hipoglikemija, može izazvati pospanost i umor koje ljudi osećaju popodne, a da nisu ni svesni zašto se tako osećaju“, objašnjava.