Dragi moji zemljaci, ne samo vi u Srbiji, najviše vi koji kao i ja sada sedite u vašim toplim domovima širom sveta. Vama se obraćam. Znam da su vaše misli isto kao i moje sada u Srbiji, da brinete kako je kod kuće, jer gde god da živimo naš dom je tamo gde nam je srce. U Srbiji.
Srbija je u ratu. Gube se životi. Neprijatelj je nevidljiv. Ja ne mogu da sedim skršenih ruku, ali i ako nisam fizički u Srbiji, nešto moram da uradim. Član sam Ekonomskog saveta Skupštine Dijaspore, odakle se, kao i druge moje kolege, trudim da dovedem investicije u Srbiju i pomognem na bilo koji način. Rešio sam da pomognem.
Doneo sam odluku da dam donaciju. Doniraću 10.000 dolara Srbiji kako bi zemlja mogla da nastavi da nabavlja respiratore, medicinsku opremu, plate za medicinske radnike, da se pomogne najugroženijim …
Ne mogu da dozvolim sebi da jednog dana, kada sve ovo prođe, saginjem glavu pred svojom decom i unucima, jer nisam dao svoj doprinos ovoj teškoj borbi u kojoj mogu i moram biti deo armije koja se bori za spas našeg naroda. Sada je trenutak da se vidi ko je ko. Nije važno koliko će ko dati novca. Važno je da svi učestvujemo. Da smo složni. Nije ovo rat u kome se nose puške i gde vas pozivam da ginemo. Ovo je rat u kome idemo da spasavamo živote. Ako vaša i moja donacija spase jedan život u Srbiji, da li ste svesni šta smo postigli? Većina nas u Srbiji ima roditelje, familiju… Za njih se sada bore država, doktori, medicinske sestre, policija, vatrogasci, volonteri…
Mnogi od nas su planirali godišnji odmor. Znamo dobro koliko tako nešto košta nas koji živimo u zapadnim zemljama. Potrošimo i po nekoliko hiljada dolara za sedmicu sedenja pored bazena i lenčarenja, a kada se vratimo kući, posle nekoliko dana, kao i da nismo bili na odmoru. Onda često žalimo za potrošenim novcem. Ako sada taj novac damo za pomoć i spasimo jedan život u Srbiji i naši životi će imati novi smisao. Već mesec dana sedite u kući. Već mesec dana niste trošili novac na nepotrebne stvari. Koliko puta ste samo potrošili novac na stvari koje vam nisu ni trebale. Kupovali ste samo da bi se osećali lepše, a to traje tako kratko. Sada ste uštedeli novac, jer niste odlazili u tržne centre koji su zatvoreni zbog ove situacije. Tako sam se i ja odrekao godišnjeg odmora, planiranih radova oko kuće… zarad nečeg mnogo vrednijeg. Sada je vreme da uradimo nešto veličanstveno. Budimo ponosni na sebe. Naši potomci će biti ponosni na nas. Prepustimo se našim srcima i dušama, neka vas oni vode.
Država Srbija ne treba da traži pomoć od nas. I nije. I poštujem takav stav. Sasvim je prirodno da se u teškim vremenima, kao što je sad ovo, očekuje od svih nas da pomognemo, ma koliko daleko živeli od domovine. E baš zato, razlog više da mi svi ustanemo i pomognemo. I ne samo mi iz dijaspore, već i svi koji mogu i iz Srbije. U tom pravcu sam se obratio Kriznom štabu Predsednika Republike i dao predlog da se otvori poseban račun na koji se naša pomoć može uplaćivati. Račun je otvoren i sva uputstva za uplatu su na sajtu Ministarstva finansija: https://www.mfin.gov.rs/aktivnosti/uplata-donacija-za-pomoc-u-borbi-protiv-covid-19/
Zamolite vaše poslodavce, strance komšije da učestvuju u ovoj akciji, prenesite ovu reč do svih vaših prijatelja. Ako svako od nas zaintersuje samo dve osobe da pomognu, to su hiljade ljudi koji će svojim doprinosom spasiti živote u Srbiji. Hajdemo svi zajedno. Možemo mi to.
Predsednik i vlada rade danonoćno. Zdravstveni radnici svakodnevno rizikuju svoje zdravlje i živote. Volontera koji pomažu starima je sve više. Donacije se uplaćuju. Srbija je na nogama. Budimo uz njih. Budimo deo tima koji spasava živote.
Mario Mijatović
