Zašto aditive treba koristiti uz oprez?

„Prvenstveno, nitriti i nitrati su grupa aditiva za koje je dokazano na eksperimentalnim životinjama da mogu prouzrokovati karcinom jetre, na prvom mestu, karcinom pankreasa i karcinom pluća”, naglasila je farmaceutkinja i dodala da je to dokazano na životinjama, ali ne i na ljudima i da su oni i dalje dozvoljeni za upotrebu, ali uz oprez. Nitriti i nitrati se mogu pronaći u suhomesnatim proizvodima, vakumiranim ribama, odnosno paniranim ribljim pljeskavicama i štapićima, sirevima.

Pored kozmetičkih proizvoda, parabena ima i u hrani

„Malo se do sada govorilo o tome da parabena ima i u hrani i u nekim još farmaceutskim proizvodima poput suplemenata, zato što su oni isto konzervansi. Parabeni se lako mogu apsorbovati kada se unose per oralno, kada se piju ili jedu, tako da se dosta koriste kao konzervansi, pogotovo, metil-paraben i etil-paraben”, objasnila je mr farm. Hristina Milošević i dodala da kada dospeju u naš organizam mogu imitirati estrogen i mogu poremetiti rad štitne žlezde, rad jajnika, pa se mogu javiti i policistični jajnici i mogu izazvati insulinsku rezistenciju.

Kaže i da je dejstvo parabena mnogo jače kada se unose preko kože, nego kada se unose preko hrane, jer se duže zadržavaju. Kada unosimo preko hrane, brže se razgrađuju i prolaze kroz telo, odnosno ne zadržavaju se dugo u telu.

U kojoj hrani ima parabena?

Farmaceutkinja Hristina Milošević ističe da se parabeni najčešće mogu naći u gaziranim i negaziranim sokovima.

„To je grupa namirnica, napitaka, pogotovo u tim šarenima gde možete naći te konzervanse. Zašto se dodaju konzervansi? Zato što tu nekada, pogotovo u ovakvim ljubičastim sokovima, pa onim blještavo crvenim, pa blještavo narandžastim gde vi odmah u startu vidite da ta boja ne potiče od neke kajsije ili od neke borovnice, oni se dodaju da bi se taj jedan proizvod održao, očuvao i jako dobro čuvaju proizvod, ali sa druge strane, opet, mi u organizam naš unosimo parabene i mogu se naći u multivitaminima koji se koriste, pogotovo u tim šumećim tableticama, mogu se naći i u sirupima za kašalj, tu ih je isto dosta.”

Kako farmaceutkinja objašnjava, veštačkih boja koje se dodaju u razne proizvode ima blizu sto. Veštačke boje koje bi trebalo koristiti uz oprez, moraju biti jasno naznačene na proizvodu i mora jasno pisati da mogu izazvati poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod dece, ako se koriste u većim količinama od dozvoljene.

„Za veštačke boje je jako karakteristično da se one mnogo lakše izbacuju iz organizma za razliku od pojedinih konzervanasa, kao što su, na primer, parabeni, nitrati ili nitriti. Ono što je karakteristično još je da ne mogu samo poremetiti pažnju i izazvati hiperaktivnost, veštačke boje mogu izazvati čitav niz alergijskih reakcija, a pored alergijskih reakcija, konkretno košenil crvena dovodi se u vezu sa povećanim rizikom za razvoj karcinoma jetre”, objasnila je farmaceutkinja i dodala da je aditiv E103 izbačen iz upotrebe jer je dokazano da je kancerogen.

Hristina Milošević ističe da se u ratluku od ruže može naći E124, odnosno košenil crvena A, što može dovesti do remećenja pažnje i hiperaktivnosti kod dece. Najvažnije je uvek pročitati sastav proizvoda i videti da li u njemu ima nekog od ovih aditiva i veštačkih boja jer ne sadrži svaki ratluk veštačku crvenu boju.

Da li je sve ovo potvrđeno naučnim istraživanjima?

„Sve ovo što smo govorili je apsolutno na osnovu naučnih istraživanja. Nešto sam tokom fakulteta sakupljala, nešto tokom sada mastera ishrane, tako da su apsolutno svi podaci iz naučnih istraživanja”, rekla je Hristina Milošević.

„Sva tri zaslađivača (acesulfam K, aspartam, ciklamati) mogu biti, zapravo, mogu povećati rizik za razvoj karcinoma, konkretno aspartam. Ove godine ga je u junu Svetska zdravstvena organizacija proglasila za potencijalni kancerogen. On još nije povučen iz upotrebe i još uvek ne postoje naučni dokazi na ljudima koji kažu, to je apsolutno kancerogeno, međutim postoje dokazi na životinjama”, objasnila je farmaceutkinja i dodala da aspartam kod životinja može dovesti do karcinoma jetre i karcinoma pankreasa.

Za kraj RTS Ordinacije, mr farm. Hristina Milošević navodi da veštačkih zaslađivača ima i u sokovima, gumenim bombonama, u mnogim supama iz kesice (posebno acesulfam K i aspartam). Acesulfam K i aspartam, pored toga što su veštački zaslađivači, deluju na blagi način i kao pojačivači ukusa.