MENISNC
Pretraga
15.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 566

Google pristao da uplaćuje 100 miliona dolara godišnje u fond za podršku kanadskim medijima

Od
Dara Milovanović
-
0

Google je pristao da uplaćuje 100 miliona kanadskih dolara godišnje u fond za podršku novinskim organizacijama u Kanadi kao deo dogovora sa vladom u Otavi, piše večeras Fajnenšel tajms.Time je okončan spor zbog kojeg je Gugl zapretio da će za korisnike iz Kanade ukinuti linkove ka servisima sa vestima.

Dogovorom je okončan šestomesečni zastoj nakon usvajanja kanadskog zakona o onlajn vestima koji je osmišljen tako da deo novca koji Gugl i kompanija Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, zarađuju od onlajn oglašavanja usmeri ka novinskim organizacijama, radi poboljšanja njihovog položaja.

Spor je prerastao u najveći sukob između internet giganata i jedne nacionalne vlade oko subvencija za vesti otkako je Australija 2021. godine postala prva zemlja koja je usvojila zakon o tom pitanju.

Meta je ove godine suspendovala linkove ka vestima u Kanadi u znak protesta zbog zakona, a Gugl je zapretio da će učiniti isto kada propis stupi na snagu sredinom decembra, osim ako vlada ne ublaži uticaj zakona.

Ovaj gigant za pretraživanje interneta bori se protiv toga da bude primoran da plaća zbog linkova za vesti, plašeći se stvaranja presedana koji bi se mogao primeniti na druge vrste onlajn veza.

Internet giganti tvrde da im nije cilj da naude medijima, već da linkovi isporučuju vredan saobraćaj ka sajtovima sa vestima. Gugl tvrdi da linkovi za vesti kanadskim medijima donose 250 miliona kanadskih dolara godišnje.

Međutim, kanadski zakon o onlajn vestima eksplicitno ima za cilj da, kako je objašnjeno, unese veću „pravednost“ u plaćanju za onlajn vesti nakon što su Gugl i Meta ostvarili krupne koristi od ogromnih promena na tržištu onlajn oglašavanja.

Gugl smatra da kanadski zakon stvara tu za njega neograničenu finansijsku odgovornost, jer ga primorava da pregovara sa svakim izdavačem pojedinačno i suočava ga arbitražnim procesom za koji je ovaj gigant veruje da će biti na njegovu štetu.

Prema kompromisu objavljenom u sredu, Guglove uplate ići će u kolektivni fond, čime će se okončati potreba da se pregovara sa svakim izdavačem ponaosob.

Meta je međutim naznačila da dogovor sa Guglom neće uticati na njenu odluku da blokira linkove za vesti u Kanadi.

SERBIANNEWS/CANADA

Novi udar ATP-a na Đokovića

Od
Dara Milovanović
-
0

Goran Ivanišević, trener Novaka Đokovića, kandidovan je za nagradu “Najbolji trener 2023. godine”, saopšteno je iz Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP).

Za nominacije za najboljeg stručnjaka glasali su teniski treneri, a uz Gorana Ivaniševića kandidati su još Kreg Bojnton (trener Huberta Hurkača), Deren Kejhil i Simone Vanjoci (treneri Janika Sinera), Huan Karlos Ferero (trener Karlosa Alkarasa) i Brajan Šelton (trener Bena Šeltona).

U kategoriji “Povratnik godine” kandidati za nagradu su: Aleksander Zverev, Jan-Lenard Štruf, Dominik Kepfer i Gael Monfis.

Kandidati za nagradu “Stefan Edberg”, koja se dodeljuje igraču koji se tokom cele godine ponašao na najvišem nivou profesionalizma i integriteta i koji se sa svojim kolegama takmičio sa najvećim duhom poštenja i promovisao je igru svojim aktivnostima van terena su Karlos Alkaras, Grigor Dimitrov, Hubert Hurkač i Janik Siner.

ATP je u ovoj kategoriji izostavio Novak Đokovića, koji je tokom sezone osvojio tri grend slema, a godinu je završio na prvom mestu na ATP listi.

U kategoriji “Igrač koji je najviše napredovao” nominovani su Janik Siner, Ben Šelton, Mateo Arnaldi i Kristofer Jubenks.

Kandidati za nagradu za najboljeg mladog tenisera koji je napredovao su Flavio Koboli, Artur Fils, Aleks Mikelsen, Dominik Striker i Luka van Aš.

Dobitnici svih ATP nagrada biće objavljeni tokom nedelje dodele nagrada, koja počinje 11. decembra.

DPS: Nisu se stekli uslovi za popis u Crnoj Gori

Od
Dara Milovanović
-
0

Iako popis stanovništva nisu izbori stranka Mila Đukanovića kaže da neće učestvovati na popisu

Prema rečima Danijela Živkovića, v.d. predsednika Demokratske partije socijaliste još nisu ispunjeni svi uslovi iz Sporazuma o popisu i zbog toga ova partija ne može učestvovati u ovako organizovanom popisu.

Živković nije objašnjavao od kada političke partije učestvuju na popisu stanovništva ali je rekao da nedostaje popisivača pa su zbog toga tražili od premijera Milojka Spajića da se potpis ponovo odloži za nekoliko dana.

„Ako ne dođe do ispunjavanja svih uslova mi ćemo obesmisliti ovaj proces i u ovom procesu nećemo učestvovati. Nije moguće na današnji dan konstatovani da su svi uslovi ispunjeni”, rekao je Živković na konferenciji za medije.

Crnogorski premijer Milojko Spajić održao je u utorak sastanak sa predstavnicima opozicije. Nije bilo izjava, a nekoliko sati po završetku sastanka, Spajić u saopštenju za javnost istakao da su svi zahtevi opozicije ispoštovani i da popis počinje 30. novembra.

Srbija kupila dokument kojim je izdato naređenje za napad na Kraljevinu Jugoslaviju, objavljujemo faksimil

Od
Dara Milovanović
-
0

Vlada Republike Srbije saopštila je da je, nakon nedavne kupovine dela Paje Jovanovića pod nazivom ,,Odmor bašibozuka“, Republika Srbija kupila danas u popodnevnim časovima zloglasnu direktivu br. 25 od 27. marta 1941. godine, kojom je nemački kancelar Adolf Hitler izdao naređenje za napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku.

Na osnovu inicijative koju je Muzej žrtava genocida uputio predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, kao i na molbu predsednika Republike, Vlada Republike Srbije obezbedila je neophodna sredstva kako bi danas u poslepodnevnim časovima bio kupljen jedan od najznačajnijih dokumenata za celokupnu istoriju srpskog naroda.

Direktiva br. 25, potpisana od strane Adolfa Hitlera, sačinjena je u trinaest originala, od kojih je jedan od njih od danas u vlasništvu Republike Srbije.

Ovaj dokument, čiji je sadržaj označio početak Drugog svetskog rata na celokupnoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, a do njega je došlo u ranim jutarnjim časovima 6. aprila 1941. godine, uporediv je po svome značaju sa telegramom objave rata Kraljevini Srbiji od strane Austrougarskog carstva od 28. jula 1914. godine.

Izdajući naređenje za početak združenih borbenih dejstava protiv Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Grčke, nemački kancelar Adolf Hitler ovim dokumentom označio je početak četvorogodišnjih dramatičnih borbi i bezmernog stradanja civilnog stanovništva, a posebno pripadnika srpskog naroda.

Pored ostalog, ovaj dokument sadrži i eksplicitnu naredbu za sprovođenje brutalnih vazdušnih napada i danonoćno bombardovanje Beograda, spremnost da se nakon okupacije Jugoslavije delovi njene teritorije predaju Bugarskoj i Mađarskoj, kao i to da će ,,političkim obećanjima Hrvatima biti pooštrena unutrašnja politička zategnutost u Jugoslaviji“.

Sadržaj ove direktive rezultirao je, pored ostalog, i stvaranjem svih neophodnih preduslova za uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske, odnosno za otpočinjanje genocida nad pripadnicima srpskog naroda na njenoj celokupnoj teritoriji.

Ovaj neprocenjivo vredan dokument i istorijski izvor, koji se od danas nalazi u posedu Republike Srbije, istovremeno je predstavljao i zloslutni nagoveštaj brojnih dramatičnih, tragičnih, ali i herojskih događaja koji su obeležili razdoblje Drugog svetskog rata na čitavom prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije.

Današnjom kupovinom ovog prvorazredno značajnog istorijskog izvora Republika Srbija, njen predsednik i Vlada još jednom su demonstrirali odlučnost i postojanje stručnih i svih drugih potrebnih logističkih resursa na osnovu kojih je moguće da se pristupi sistematičnom, stručnom i kontinuiranom povraćaju pokretnih kulturnih dobara u našu zemlju, odnosno kupovini onih jedinica istorijskog, kulturnog, umetničkog i drugog nasleđa od značaja za istoriju i kulturu srpskog naroda, kao i celokupne Republike Srbije.

SERBIANNEWS/CANADA

Ako naletite na ovu novčanicu od 100 dinara OBOGATIĆETE SE: Vredi desetine hiljade evra

Od
Dara Milovanović
-
0

Proteklih dana možda ste imali priliku da naiđete na kovanice od jednog, dva ili pet dinara sa utisnutom godinom kovanja – 2019. Čuvajući ih im nećete preterano povećati vrednost, kao što je to slučaj sa novčanicom od 100 dinara iz 1884. godine, za koju možete da dobijete i par desetina hiljada evra.

Novcem se plaća određena cena, ali i novac ima svoju cenu, posebno kada izađe iz opticaja. Ako još ima i grešku u štampanju ili kovanju to mu višestruko podiže vrednost pa je kolekcionarima uvek zanimljiv.

Kada i koliko će ovogodišnje kovanice biti interesantne numizmatičarima, teško je predvideti.

„Ne možemo očekivati da one postignu neku izuzetnu numizmatičku vrednost. Kako vreme prolazi one će biti nešto vrednije nego danas, ali sigurno se od njih nećemo obogatiti. Ima nekih novčića koji su stari po 100 godina koji ni danas nisu dobili na nekoj drastičnoj vrednosti, a ima jednostavno novčića starih po 20 godina koji su jako popularni. Primer, sav kovani novac sa likom Nikole Tesle je popularan, bez obzira na tiraž“, objašnjava numizmatičar Željko Jelić za RTS.

Dinar, Nikola Tesla (Pixabay)

Za kolekcionare je popularan i novac kovan ili štampan u malom tiražu koji je bio u opticaju, a stepen očuvanosti je jedan od faktora koji mu određuju cenu. Za kulturne institucije neki primerci ipak nemaju cenu.

„Novac iz 1875. godine jer je na tom novcu prvi put natpis dinar. To je natpis novouspostvljene novčane jedinice. Za nas od značaja je, istorijski posmatrano, prvi novac iz moderne Srbije iz 1868. godine. To je veliki istorijski trenutak kada Srbija koja je još uvek u vazalnom odnosu prema turskoj vlasti počinje da kuje sopstveni novac“, ističe Svetlana Miljanić, stručni saradnik za numizmatiku NBS.

Vrednost nije u brojevima, već u detaljima

U NBS se čuva prvi kovani novac moderne Srbije iz 1868. godine sa likom kneza Mihaila Obrenovića koji osim istorijske nema veliku numizmatičku vrednost. Međutim, ono što ima i veliku numizmatičku vredost je novčanica iz 1884. godine koja je bila u opticaju do Prvog svetskog rata. Tada je u prometu ostalo njih 70, a sudbina većine nije poznata.

Poznato je ipak da originalni primerak osim u Narodnom muzeju postoji i u kolekciji našeg sagovornika koji smatra da je sačuvano svega desetak novčanica.

kovanice

Kovanice (BIZLife)

„Novačanica od 100 dinara iz 1884. zavisno od stepena očuvanosti vredi od par hiljada evra do par desetina hiljada evra. Recimo dvadesetak hiljada evra ako je ekstremno očuvana“, navodi Željko Jelić.

Tu skupocenu biste možda i primetili, ali moguće je da vam je kroz ruke nekad prošla novčanica koja vredi znatno više nego što na njoj piše. Vrednost, kažu poznavaoci, nije u brojevima, već u detaljima.

Većina koja se bliži penziji moraće da napravi “značajne” rezove u načinu života

Od
Dara Milovanović
-
0
Penzioneri
Beograd ; ulica ; penzioneri 03.06.2014. Snimio:Dragan Jevremovich

Kanađani koji se spremaju za penziju biće primorani da naprave “značajne” rezove kako bi živeli udobno do kraja života, pokazuje analiza Deloitte Canada .

U izveštaju objavljenom u sredu analizirane su finansije 4.000 Kanađana između 55 i 64 godine kako bi se procenila njihova “spremnost za penziju”.

Hwan Kim, partner u Deloitteu Kanada, napominje da je ova grupa trenutno posebno velika, sa tri miliona Kanađana u bejbi bum generaciji koji će se penzionisati u narednoj deceniji.

„Ono što smo otkrili bilo je prilično zapanjujuće“, kaže on o analizi.

Deloitte Canada je otkrio da se samo za 14 % skorih penzionera očekuje da će se osećati ugodno u penziji, sposobni da apsorbuju neočekivane troškove bez mnogo stresa. Ovi pojedinci uglavnom imaju 900.000 dolara ili više u finansijskoj imovini i verovatno poseduju vlastiti dom povrh toga, navodi se u izveštaju.

U donjoj procentnoj grupi se nalazi skoro milion domaćinstava koji očekuje da će se u godinama penzionisanja oslanjati uglavnom na javnu podršku, kao što je kanadski penzioni plan. Iako je Deloitte napomenuo da se javna ulaganja u CPP i druge vrste podrške poboljšavaju poslednjih godina, budući da ima fiksni prihod znači da će ova grupa biti „posebno osetljiva” na neočekivane troškove nakon penzionisanja.

Kliknite za reprodukciju videa: 'Upotreba kanadske banke hrane dostigla je rekordan nivo'

U sredini je 55 % skorih penzionera koji će morati promeniti svoj životni stil kako ne bi nadživeli svoju finansijsku ušteđevinu. Ovu grupu uglavnom čine Kanađani sa srednjim prihodima, uključujući i one koji mogu ili ne moraju potpuno posedovati svoj dom.

To je ova grupa za koju Kim kaže da je tradicionalno ignorisana od strane privatnog i javnog sektora i kojoj će se morati posvetiti više pažnje kako bi se popunila „praznina u spremnosti“ – teret koji bi mogao otežati odlazak u penziju i preneti finansijski stres na buduće generacije.

Kim kaže da bi se ovi radnici trebali pripremiti na “značajne žrtve” kako bi se penzionisali u trenutnoj ekonomskoj klimi.

“Oni jednostavno nisu uštedeli dovoljno da bi mogli održati svoj životni stil, posebno u odnosu na okruženje rastućih troškova koje svi danas doživljavaju,” kaže on.

Koliko treba sredstava za penziju?

Kim kaže da se veliki deo diskusije oko penzionisanja fokusirao na jedan broj: iznos koji će domaćinstvo morati uštedeti da bi se osećalo udobno da ode u penziju.

Istraživanje Banke Montreala objavljeno ranije ove godine navodi da je taj broj za većinu Kanađana 1,7 miliona dolara, a manje od polovine ispitanika je navelo da su na putu da uštede toliko.

Ali Kim taj pristup dovodi u pitanje, tvrdeći da većini Kanađana nije važno koliko su izdvojili, već kako izgledaju njihovi prihodi i rashodi – njihov novčani tok – u penziji.

Kim kaže da je bilo teško odrediti tačne iznose za troškove života u trenutnom naletu inflacije, jer je „osnovna korpa dobara“ poput hrane i stanova bila pod najvećim pritiskom cena u protekloj godini.

Jason Evans, finansijski planer iz Winnipega, koji se fokusira na prelaz u penziju, kaže da, iako je inflacija u trendu opadanja poslednjih meseci, to je za klijente „i dalje na vrhu glave“.

Kaže da je njegov pristup da sada sedne s njima kako bi proučio njihove svakodnevne troškove i predstavio niz scenarija za izvore prihoda i njihove lične troškove života u penziji.

„Naše lično iskustvo sa inflacijom može varirati od porodice do porodice“, kaže on.

Kliknite za reprodukciju videa: 'Sve veći troškovi uzimaju danak na mentalno zdravlje, uzrokujući 'izolaciju inflacije': anketa'

Kim kaže da mnogi Kanađani takođe ne uzimaju u obzir koliko drugi troškovi mogu porasti u penziji. Otprilike jedno od četiri (26 posto) domaćinstava koja su učestvovala u Deloitteovoj analizi reklo je da planira budžet za pristupačnost dugotrajne nege, na primer.

Kanađani koji idu u penziju možda potcenjuju i troškove osiguranja za invalidnost i druge komplikacije u starijoj dobi, napominje Kim.

„Zaista je važno razmišljati o troškovima nege, različitim faktorima u vezi sa svojim zdravljem i da li ćete zaista morati da počnete da izdvajate neku uštedu ili razmišljate o tome kako polise osiguranja rade za vas za vašu negu,“ kaže on.

Neto bogatstvo takođe može biti zavaravajuća brojka, posebno za Kanađane koji imaju veliki deo svojih finansija vezanih za nekretnine, za koje Kim napominje da je postala kritična osnova za mnoga domaćinstva koja štede za penziju.

Ova vrsta problema – nedostatak opcija u industriji osiguranja za starije Kanađane ili razumevanje kako iskoristiti kapital iz svog doma – ne odražavaju neuspeh skorih penzionera, već nedostatak inovacija i pažnje sektora finansijskih usluga, Kim tvrdi.

Želeo bi da banke, osiguravajuća društva i druge kompanije za finansijske usluge blisko sarađuju s javnim sektorom kako bi isporučile nove proizvode usmerene na poboljšanje spremnosti i olakšavanje tranzicije u penziju.

„Ovo je nada za sektor finansijskih usluga, uključujući i nas, da se razmisli šta još možemo da uradimo, kako bi pojedinci zaista mogli da donose bolje odluke i,kako bi bili bolje informisani… i imali više samopouzdanja.”

Da li je prekasno da se nešto učini?

Iako 10 godina možda ne izgleda kao dugo kada je u pitanju štednja, Evans kaže da kada mu klijenti dođu zabrinuti zbog svoje penzije, on ih uverava da nije svaka nada izgubljena.

„Ne čini se da je to nužno mnogo, ali postoji mnogo stvari koje osoba može da uradi u roku od 10 godina“, kaže on.

Jedna od prednosti obavljanja finansijske revizije vaših strategija štednje deceniju pre odlaska u penziju je to što sada menjajući navike potrošnje, pojedinac može uštedeti više novca u tom horizontu i na kraju trebati manje novca u celini kada završi karijeru, kaže Evans.

„Dobijate dvostruku korist“, kaže on. “To je zaista moćno.”

Spremnost za odlazak u penziju ne mora nužno prestati nakon što napustite radno mesto, dodaje Kim. Promene u načinu života možda će trebati da dođu rano u godinama vašeg penzionisanja kako biste bili sigurni da vam finansije neće presahnuti pre kraja godina penzionisanja.

Kim dovodi u pitanje tradicionalnu mudrost da se napuste rizičnija ulaganja i investira u sigurnija, predvidljivija sredstva poput obveznica čim odeš u penziju.

S obzirom da mnogi Kanađani očekuju da će živeti još 20 godina nakon odlaska u penziju, Kim kaže da nastavak zarađivanja većeg prinosa na tržištu deonica može biti kritičan za držanje koraka s rastućim troškovima života tokom tog vremena.

Finansijski planer vam takođe može pomoći da odlučite koje račune prvo trebate povući u penziji i kada ima smisla pristupiti CPP isplatama, kaže Kim.

Evans se slaže, napominjući da za 65-godišnjeg penzionera odlaganje pristupa CPP-u čak i pet godina može imati značajan uticaj na veličinu isplata za ostatak vaše penzije.

U tom smislu, on kaže da ono što Kanađanima treba za penziju nije nužno koliko su velika vaša sredstva – već način na koji im pristupate.

SERBIANNEWS/CANADA

“Naša ratna mornarica je u kritičnom stanju”

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadska mornarica je u “kritičnom stanju” zbog nedostatka osoblja i manjka resursa, zbog čega sledeće godine možda neće biti u mogućnosti da obavlja svoje osnovne dužnosti, saopštio je komandant Kanadske kraljevske mornarice (RCN), kontradmiral Angus Topši, u video snimku na Jutjubu objavljenom ove nedelje.

Kanada troši samo oko 1,3 odsto svog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda za odbranu, što je daleko manje od dva odsto koliko je prognozirao NATO.

U videu, koji traje nešto manje od šest minuta, Topši koji je dužnost glavnog mornara Kanade preuzeo u maju 2022. godine, tvrdi da RCN više od deceniju nije uspevala da ispuni svoje ciljeve za regrutaciju, prenosi Rojters.

”Kolege i drugovi, RCN se suočava sa ozbiljnim izazovima u ovom trenutku što bi moglo značiti da nećemo uspeti da ispunimo svoju snagu i spremnost u 2024. godini i kasnije”, rekao je on, doadjući da se vazduhoplovstvo i vojska suočavaju sa sličnim izazoviama.

Načelnik Generalštaba kanadske vojske, general Vejn Ejr, upozorio je zakonodavce krajem septemra da su planovi liberalne vlade premijera Džastina Trudoa da budžet za odbranu smanji za milijardu kanadskih dolara kao deo paketa fiskalnih ograničenja, izazvali negodovanje vojnih komandanata.

Kanadska mornarica oslanja se na 12 ratnih brodova klase Halifaks, koji su približavaju isteku 30-godišnjeg radnog veka, ali moraju ostati u službi i narednih 15 godina jer njihove zamene kasne i premašuju budžet, navodi Rojters.

SERBIANNEWS/CANADA

Izabela iz Kanade “oplela po srpskim momcima “Traže od devojaka da se ponašaju kao da su im majke” ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

Devojka iz Kanade ispričala je kako izgledaju veze u Srbiji.

Izabel Maria IZVOR: YOUTUBE/PRINTSCREEN/ISABEL MARIA VLOG

Izabel Marija iz Kanade je na svom Jutjub kanalu ispričala kako izgledaju veze u Srbiji. Podelila je svoje iskustvo koje je stekla tokom dvogodišnjeg zabavljanja sa dečkom iz naše zemlje, kako i priče koje je čula od srpskih drugarica.

Prema njenim rečima, svog dečka je upoznala nakon šest meseci boravka u Srbiji, u Beogradu. Svoju priču je započela time da se muškarci u Srbiji ne razlikuju mnogo od onih u ostatku zemlje. “Ima zaista dobrih, a ima i onih koji to nisu“, kazala je Izabela.

Istakla je da joj se dopada što u Srbiji nije zastupljeno to da se bude u “otvorenim vezama”. “kad sam se zabavljala u Kanadi bilo je mnogo muškaraca koji su želeli da budu u “otvorenim vezama” i da budu u biseksualnim odnosima”, objasnila je devojka iz Kanade.

Objasnila je i da u Srbiji muškarci plaćaju račune. Navela je da se ponekad desi da sa dečkom plati račun ali da uglavnom on plaća. Objasnila je da sa dečkom ima takav odnos da se on bavi “muškim” poslovima poput popravke automobila, nošenja stvari, a da se ona bavi “ženskim” poslovima poput čišćenja kuće, kuvanja i tako dalje. 

IZVOR: YOUTUBE / ISABEL MARIA VLOG

Napomenula je da je primetila da je veliki broj muškaraca veoma vezano za svoje majke i da je to verovatno posledica ranijih ratova. “Drugarice su mi ispričale da imaju problem da njihovi momci očekuju od njih da se prema njima ponašaju kao njihove majke“, kazala je Izabela.

Dodala je da su joj u Srbiji momci često prilazili.

SERBIANNEWS/CANADA

Pucnjava u Winnipegu: Tri osobe ubijene, dve teško povređene

Od
Dara Milovanović
-
0
Winnipeg policija

Tri osobe su poginule, a dve su ranjene tokom pucnjave u nedelju rano ujutro u Vinipegu u Manitobi u Кanadi, saopštili su policijski zvaničnici.

Policijska služba Vinipega saopštila je da se pucnjava dogodila u nedelju nešto posle četiri sata ujutru, zapadno od centra grada.

Policajci koji su stigli na lice mesta pronašli su pet žrtava sa prostrelnim ranama, navodi se u saopštenju, a prenosi CNN.

„Incident se dogodio u zgradi sa više stanova. Nema informacija o mogućem motivu“, rekao je policajac Džejson Mikališen, portparol policije u Vinipegu.

Muškarac i žena su proglašeni mrtvima na licu mesta, saopštila je policija. Tri žrtve su prebačene u bolnicu, a jedna od njih je kasnije preminula od zadobijenih povreda.

Dve žrtve, muškarac i žena, i dalje su hospitalizovane u kritičnom stanju, rekao je Mihališen.

Identitet žrtava nije saopšten, a policija je saopštila da je istraga o pucnjavi u toku.

„Jedinica forenzičke službe policije Vinipega biće na licu mesta u dužem periodu zbog težine ovog incidenta“, rekli su zvaničnici.

Godišnji statistički izveštaj policije Vinipega za 2022, objavljen u maju, pokazao je da je stopa nasilnog kriminala u glavnom gradu Manitobe prošle godine dostigla najviši nivo od 2009, uključujući rekordan broj ubistava – 53, navodi se u izveštaju.

SERBIANNEWS/CANADA

Ova tri pića piju najzdraviji i najdugovečniji ljudi na svetu

Od
Dara Milovanović
-
0
Foto: MiIin Kuvar

Da li ste znali da postoje mesta širom sveta gde je uobičajeno da ljudi žive do 100 godina, a ponekad i duže? Plave zone u svetu su pet regiona sa najvećom koncentracijom stogodišnjaka, a istraživači su pretraživali ove zajednice u potrazi za tajnama kako da žive duže. U tih pet regiona spadaju Nikoja u Kostariki, Ikarija u Grčkoj, Sardinija u Italiji, Loma Linda u Kaliforniji i Okinava u Japanu. Iako svi ovi regioni imaju jedinstvenu ishranu zasnovanu na pristupu i lokalnoj kuhinji, među svima njima postoje zajedničke tačke iz kojih možemo naučiti, piše Eat This Not That.

Kafa: Prvo na listi je omiljeno piće mnogih – kafa. U predelima plave zone kafa je neizostavan deo dnevne rutine. Istraživanja su pokazala da kafa može imati brojne zdravstvene prednosti, uključujući poboljšanje kognitivnog zdravlja, smanjenje rizika od bolesti povezanih sa uzrastom, kao što su Parkinsonova bolest i demencija, kao i pozitivan efekat na gubitak težine i smanjenje rizika od dijabetesa tipa 2. Važno je napomenuti da ove prednosti dolaze od same crne kafe, bez dodavanja šećera ili mleka.

Čaj: Svi stanovnici plavih zona redovno piju čaj. Zeleni čaj je posebno popularan zbog svojih brojnih zdravstvenih prednosti, uključujući podržavanje metabolizma, snižavanje holesterola i sprečavanje određenih vrsta raka. Istraživanja su takođe pokazala da redovno konzumiranje čaja može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i doprineti dugovečnosti.

Crveno vino: Na Sardiniji većina ljudi svakodnevno konzumira umerene količine crnog vina. Ovo vino sadrži antioksidante poznate kao polifenoli, koji štite krvne sudove od oštećenja i pomažu u snižavanju LDL holesterola. Važno je napomenuti da se umerenost u konzumiranju crnog vina kombinuje sa uravnoteženom ishranom i fizičkom aktivnošću kako bi se postigao pozitivan efekat na zdravlje srca.

Voda: Iako su sva pomenuta pića korisna za zdravlje, ne zaboravite na običnu vodu. Stanovnici plave zone, poput onih u Loma Lindi, često naglašavaju važnost hidratacije. Pijenje dovoljno vode pomaže telu da održi ravnotežu tečnosti, eliminiše toksine i obavlja sve svoje funkcije. Kako starite, vaš osećaj žeđi može da nestane, tako da je važno da ostanete posvećeni unosu vode tokom dana. Važno je napomenuti da je umerenost ključna za sva ova pića i da svako piće treba konzumirati u skladu sa individualnim potrebama i životnim stilom.

1...565566567...1.517Stranica 566 od ukupno 1.517

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković