Studenti Fakulteta za evropske kulture i jezike pri kineskom Univerzitetu za strane studije u gradu Gvangdžouu treću godinu studija imaju u Beogradu, na Filološkom fakultetu
Kada se u srednjoj školi na časovima engleskog susreo s latinicom, Sjaoming Juan, mladić iz kineske provincije Guangdong, mislio je da ništa teže nije učio. A onda se koju godinu kasnije na studijama sučelio sa srpskom ćirilicom i shvatio da postoji i teže pismo – ali možda i najlepše koje je upoznao, jer ga oduševljava činjenica da za svaki naš glas postoji samo po jedno slovo. Što ga je više srpski mučio, to ga je više voleo i upornije ga savladavao.
Nije mu palo na pamet da odustane, već je uporno učio gramatiku i azbuku od A do Š i postao jedan od najboljih studenata Fakulteta za evropske kulture i jezike pri kineskom Univerzitetu za strane studije u rodnom gradu Gvangdžouu. Posle dve godine briljiranja u svojoj grupi za srpski i hrvatski jezik s 11 tamošnjih akademaca, u septembru je došao u Beograd da na Filološkom fakultetu odsluša treću godinu studija.
Iz Kine su svi doneli i naša imena koja im je nadenuo profesor srpskog jezika na Univerzitetu u Gvangdžouu Nemanja Glintić. Zahvaljujući njemu Sjaoming je postao Luka. Kada bi mogao da bira, ističe da bi dodao i Popović kao svoje srpsko prezime.
Već prvog septembarskog dana zaljubio se, kaže, u Kalemegdan i pogled na ušće Save u Dunav, a svakog dana iznova ga bez daha ostave lepota srpskih devojaka i nekog skrivenog prirodnog kutka na koji nabasa u šetnji po Zvezdari i okolini Studentskog doma „Rifat Burdžović”, u koji je smešten.
– Znao sam da zemlja iz koje dolaze Novak Đoković i vaši odbojkaši, čije uspehe pratim, mora da mi se svidi. Zahvaljujući tim sportistima zainteresovao sam se za Srbiju i vaš jezik, koji sam uz tajlandski, francuski i španski, stavio kao jednu od opcija prilikom upisa fakulteta. Onda je srpski jezik mene izabrao. To u šali volim da kažem jer mi je nakon prijemnog testa za fakultet dodeljen smer Srpski i hrvatski jezik, s tim da smo mi više orijentisani na učenje vašeg jezika. Na mom Fakultetu za zapadne jezike, pored ovih iz zemalja bivše Jugoslavije, uče se i poljski, češki, grčki jezik, ali moji roditelji i deda baš su se obradovali što ću ja da naučim srpski – objašnjava Kinez Luka i dodaje da mu je deka pričao kako su sa Srbima uvek bili u dobrim odnosima i da se u vreme Tita i velike Jugoslavije Kina u nekim pravcima tehnološkog razvoja ugledala u našu tadašnju domovinu.
Jedino mu je, ističe uz osmeh, deda prećutao koliko je učenje srpske gramatike teško. To, kaže, nije očekivao. Naročito susret sa srpskim glagolima i njihovim svršenim i nesvršenim oblicima. Sudeći prema razgovoru koji smo s njim vodili na čistom srpskom, Luka s pravom može da nosi ovdašnje ime jer je sve te jezičke vratolomije odlično savladao. A šta će da radi kada u Kini odsluša i četvrtu godinu studija i stekne diplomu, još nije odlučio. Ali nije isključeno, kaže, da će da uplovi u diplomatske vode i jednog dana ponovo se doseli u Beograd kao službenik kineske ambasade.
Ljubav prema Srbiji učvrstili leskovački ćevapi
Iako su mu u jednom trenutku ljubav prema srpskom jeziku zagorčale glagolske zavrzlame za sva vremena, učvrstili su je ovdašnji gurmanski specijaliteti. Sjaoming Juan ističe da mnogo voli da jede meso, ali da gotovo nikada nije probao nešto tako ukusno kao što je leskovački ćevap. Ni pljeskavicama nije pronašao nikakvu manu, ali sarmu ne može nikako da svari.
– Dobra vam je hrana. Srbe ću pamtiti i po tome što jedu baš mnogo mesa, a ribu gotovo nikako. Primetio sam i da baš malo jedete kuvano povrće. Vi ste veoma simpatičan narod, prema meni su uglavnom svi ljubazni. A kada čuju da govorim vaš jezik, prolaznici su mahom iznenađeni i žele da nastave komunikaciju. Drago mi je jer se u domu, zasad, uglavnom družim s Kinezima – iskren je Sjaoming, alijas Luka.
IZVOR:POLITIKA.RS
vhttp://www.politika.rs/sr/clanak/444440/Kako-je-Sjaoming-postao-Luka
