Nova vlada ili izbori? Odgovor na ovo pitanje daće rukovodstvo Srpske napredne stranke u naredne dve nedelje. Prema dosadašnjim porukama, možda je nešto verovatniji scenario da ćemo dobiti novog mandatara koga će predložiti SNS, a sigurno je da u izvršnoj vlasti neće biti eksperata, na način kako to zahteva parlamentarna i vanparlamentarna opozicija. Ukoliko se vlast opredeli za drugu opciju, građani bi izašli na birališta najverovatnije početkom maja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će nakon što bude konstatovana ostavka vlade i njenog predsednika Miloša Vučevića, od 17. ili 18. februara, početi da teku rokovi od 30 dana ili za formiranje nove vlade ili za raspisivanje izbora.
„Vlada bi trebalo da se formira do 19. ili 20. marta, a ako se ne formira, onda to znači da bi nam izbori bili najverovatnije početkom maja. Dakle, to su dve opcije jedine moguće. Ja mislim da je dobro da se pokuša da se napravi jedna dobra vlada, zato što nam je Ekspo strašno važan”, rekao je predsednik.
Prethodno, vlast je inače najpre ponudila savetodavni referendum o ostavci predsednika republike i izbore. Opozicija ih je listom odbila i zatražila ekspertsku vladu. Koji će biti potez vlasti postoje različita mišljenja i u SNS-u, pa je tako Miloš Vučević rekao da smo „možda za nijansu bliže” izboru novog mandatara, ali i da su obe opcije u igri, dok šef srpske diplomatije Marko Đurić navodi da je Srbija „verovatno nešto bliža izborima”. Jedan od motiva za odluku o izlasku na birališta mogla bi da bude i činjenica da prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja SNS ima podršku oko 48 odsto građana. Konačni epilog može da se očekuje posle Dana državnosti, 15. februara, kada će biti rešena dilema u kom političkom pravcu će ići Srbija.
Pristalice teze izbora nove vlade postavljaju kontrapitanje, šta to država može da dobije od izbora, jer glavni cilj SNS-a i SPS-a je da protesti prestanu i da se tenzije u društvu donekle smanje, a ne da svaki novi incident izaziva nove izlaske i blokade ulica. U uslovima gde bi opozicija bojkotovala izbore postigao bi se suprotan efekat i postavlja se pitanje zašto bi vlast trošila resurse, kojih svakako ima više od svih drugih političkih aktera, ali koji ipak nisu neograničeni, na izbore koji joj neće rešiti glavni izazov.
Predsednik republike Aleksandar Vučić poručio je da je „nepokolebljiv” u svom sudu da Srbija može i mora da dobije samo srpsku vladu, ukoliko to bude moguće, ističući da Srbiji nisu potrebne vlade nametane sa strane. „Ako ne, onda je vreme za nove izbore. Nisu nam potrebne vlade nametane sa strane i vlade oktroisane bez izbora i bez narodne volje. Ja ću ostati čvrst, ostaću snažan zbog vas, građana Srbije, jer vi ste me birali i nikada neću odustati od uspešne i napredne Srbije”, rekao je Vučić u nedavnoj objavi na instagram nalogu „budućnostsrbijeav”.
U javnosti se spekuliše ko bi mogao da bude novi mandatar, ali su sva imena koja su bila u javnosti više proizvod medijskih nagađanja, nego realnih političkih procena. Izvesno je jedino da vlast neće prihvatiti nikakve prelazne, espertske ili krizne vlade, što je poručio i lider SPS-a Ivica Dačić, kazavši i da je njegov predlog da se posle ostavke premijera Miloša Vučevića formira nova vlada, uz ocenu da je bolje izbeći vanredne izbore. Podsetio je da se godinama zalaže da postoji redovnost u smislu mandata vlasti. Na pitanje da li je bilo razgovora o novom mandataru i da li bi prihvatio da on bude mandatar, Dačić je rekao da nije bilo razgovora o tome i naglasio da on nije neko ko odbija i ko ne želi odgovornost. „Novinari su me pitali da li je istina da sam to odbio. Taj što kaže da je odbio takvu visoku državnu funkciju u najtežim uslovima ne zaslužuje da se bavi ozbiljno politikom. Šta će da prihvati onda? Da bude ministar za neku razonodu? Ali, to nije bila tema”, dodao je Dačić.
Opozicija je listom protiv izbora, ali i vlade u kojoj ne bi oni imali svoje mesto. Tako je lider Srbija centra Zdravko Ponoš na svom iks nalogu poručio predsedniku Vučiću da se „mane priče o novoj vladi”. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je na svečanoj sednici glavnog odbora kojim je DS obeležila 35 godina od obnove rada, da nema učešća „u nameštenim izborima” i pozvao na okupljanje opozicionih snaga.
Neki opozicioni lideri pak pozivaju se na studente, iako za takve tvrdnje nemaju uporišta, pa tako predlažu da akademci predlažu saziv – od mandatara do eksperata. Međutim, čak su i oko načina izbora te i takve vlade uspeli da se „posvađaju”. Tako je lider pokreta „Kreni–promeni” Savo Manojlović ocenio da je rešenje za izlazak iz trenutne krize da studentski plenumi, zajedno sa profesorima, predlože kandidate za ekspertsku vladu, bez uticaja vlasti i opozicije.
Korak dalje otišao je predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić prestavljajući predlog te partije u vezi sa načinom funkcionisanja prelazne vlade koja je, po njegovim rečima, jedini način da Srbija izađe iz krize. Kazao je da bi tri osnovna cilja te vlade bila da ispuni zahteve studenata, da se koordinisano bori protiv korupcije i organizovanog kriminala i da pripremi i sprovede „slobodne i poštene” parlamentarne izbore. „Stručno telo univerziteta u blokadi, u koordinaciji sa opozicijom, kandiduje ministre zadužene za osam resora ključnih za realizaciju zadatih ciljeva, a to su pravosuđe, unutrašnji poslovi, obrazovanje, državna uprava i lokalna samouprava, finansije, građevina, rad i socijalnu politiku i informisanje”, naveo je predsednik NPS-a.
Lider Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović je kategorično odbacio predlog da vladu eksperata treba da predlože studenti i naglasio da je reč o takvoj koještariji i besmislici da ne želi dalje da komentarišem jer bi bio isuviše grub. „Razumem ja u potpunosti da nešto može biti u modi, ali neko ko se ozbiljno bavi politikom i promišlja sudbinu svog naroda i svoje države nije tu da prati modu ili da pusti da ga vodi javno mnjenje, već je tu da utiče na javno mnjenje i bori se za svoju viziju i svoja politička opredeljenja. To je esencija politike. Naravno, to podrazumeva da morate istinski imati političku viziju, što je danas retkost u svetskim razmerama, a kamoli na srpskoj političkoj sceni, ali se bez nje ne može. Zato, hajde, da se malo svi uozbiljimo, molim vas – to važi i za medije – i da ne plasiramo nužno u javni prostor svaku glupost koja nekome padne na pamet”, naveo je Jovanović.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da smo bliži formiranju nove vlade zbog ukupne situacije u društvu. Za „Politiku” ističe da su izbori suštinski gledano rešenje za ovakve tenzije, ali navodi da je netrpeljivost tolika, da je bolje da nova vlada radi na smirivanju tenzija i da otvara prostor za neke druge izbore kada bude drugačija situacija. „Ukoliko bi se vlast opredelila za izbore, onda je veliko pitanje da li bi se i kada oni održali, zbog velike koncentracije ljudi na ulici, na polarizovano društvo gde imamo sklonost ka incidentima. Mislim da je u ovom trenutku s obzirom na većinu koja postoji u Skupštini Srbije, jednostavnije i primerenije situaciji da idete u pravcu promene mandatara i da sa novim mandatarom pokušate da, pored prioriteta u državnoj politici koji postoje, otvorite i prostor za neku vrstu dijaloga i smirivanja tenzija i uključivanja stranaka u neku normalnu kolotečinu koja pristaje demokratskom društvu”, kaže Stanković.
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je njegov utisak da smo bliži da dobijemo novog mandatara, bez obzira na različite izjave koje smo mogli da čujemo proteklih dana od Miloša Vučevića, ali i od Marka Đurića. Klačar za naš list ističe da misli da će do toga doći iz nekoliko razloga i kao prvi navodi da izlazak na birališta ne bi doprineo smirivanju situacije, što je imperativ za sadašnju vlast. „Gotovo je izvesno da bi opozicija bojkotovala te izbore, što bi otvorilo pitanje legitimiteta republičkog parlamenta, a to je scenario koji ne želi SNS. Čini se da bi nova vlada, sa drugim ljudima i drugačijim pristupom, mogla bolje da se bavi trenutnom situacijom nego što je to vlada Miloša Vučevića koja je na sebi imala teret dosta narušene komunikacije sa ljudima koji protestuju i uz to je imala taj balast da se za vreme njenog rada i desila ta nesreća u Novom Sadu”, kaže Klačar.
Dejan Vuk Stanković ukazuje da Srbiji predstoji kao jedna tačka dnevnog reda – dijalog, da bismo mogli da dođemo do izbora koji u suštini i jesu rešenje za krizu, ali u ovom trenutku sumnja da bi imali veliki odziv kada je reč o strankama i kada se pogleda opšte stanje u društvu. „Izbori u ovim okolnostima bili bi suočeni sa mogućom apstinencijom jednog značajnog dela birača i velikog broja političkih aktera to bi bilo jedno svedočanstvo o krizi. Ovako, čini mi se da bi s novim premijerom verovatno imali šansu za neki širi društveni dijalog, smirivanje tenzija i ulazak u izborne vode koje jedine vode ka tome da se dođe do jedinog mogućeg razrešenja ove krize”, navodi Dejan Vuk Stanković. Na pitanje da li misli da je realnija vlada eksperata za šta se zalaže opozicija ili vlada čiji politički akteri su na vlasti poslednjih 13 godina, naš sagovornik tvrdi da je mnogo izvesnije da to bude druga mogućnost, podsećajući da vlast kategorično odbacuje svaku mogućnost pravljenja nove vlade sa opozicijom bez izbora.
„Kakva će biti nova vlada najverovatnije ćemo ubrzo videti, jer su obe opcije na stolu i zavise od političke volje. Nisam sklon da poverujem da je tako lako moguća koncentraciona vlada, jer bi to značilo poništavanje izborne volje građana iz 2023. godine. To nije opcija o kojoj uopšte razmišlja vladajuća koalicija i oni razmišljaju ili o vanrednim parlamentarnim izborima ili o promeni mandatara koji bi bila neka zamena premijera Vučevića nekim drugim predsednikom vlade. Dakle, u ovom trenutku koaliciona vlada nije moguća, ali sam siguran da će se otvarati mogućnosti pregovora vlasti i opozicije o suštinskim temama koje se odnose na strukturu i funkcionisanje političkog života”, kaže Stanković. Zaključuje da bi jedino došli u obzir realistični pregovori, a ne da tu budu teme koje su jedna vrsta projekcije opozicije o nekim izbornim uslovima koji treba da pokriju njihove endemske slabosti. Stanković ocenjuje da bi to trebalo pregovori koji vode ka uravnoteženju interesa obeju strana, gde bi svi radili da se poboljša ambijent u društvu i da se određene nepravilnosti koriguju i koje je, recimo, uočila misija ODIHR-a.
Koja je varijanta izvesnija
Bojan Klačar, govoreći o spoljnim faktorima koji mogu uticati na politička kretanja u našoj zemlji, kaže da je i za međunarodnu zajednicu nova vlada bolji izbor imajući u vidu činjenicu da Narodna skupština nije još konstatovala ostavku premijera Vučevića. Samim tim, kaže Klačar, izgleda kao da se ništa bitnije nije ni promenilo, jer taj rok od 30 dana za formiranje nove vlade još ne teče. „Upravo zbog toga mi se čini da će se ići na varijantu formiranja nove vlade i da se sa tim neće žuriti i da onda nova izvršna vlast pokuša ili da reši ovu situaciju”, zaključuje Klačar.
Vulin: Našu politiku smo vrlo jasno legitimisali pred narodom
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da nije za vanredne izbore, već za formiranje nove vlade u okviru postojeće parlamentarne većine, kao i da ta vlada ne bi menjala ništa u odnosu na dosadašnju politiku. „Ja sam za formiranje nove vlade u okviru sadašnje postojeće većine. Žao mi je što je premijer Miloš Vučević podneo ostavku, mislim da je dobro radio svoj posao, ne vidim zašto je to morao da uradi”, rekao je Vulin za TV Prva. Dodao je da je opozicija izašla sa stavom da neće na izbore, ma šta se desilo. „I šta sad, da biramo sami sebe?”, upitao je Vulin i dodao: „Imamo apsolutnu većinu u skupštini, našu smo politiku vrlo jasno legitimisali pred narodom. Jasno smo rekli šta su naši postulati unutrašnje i spoljne politike, niko drugi nije ni ponudio svoju alternativu. Dakle, nema tu šta da se menja, mi bismo na izbore izašli opet sa tim.”
Ako opozicija opstruira sednicu skupštine, onda su za izlazak na birališta
Ukoliko sednica Skupštine Srbije o izboru nove vlade ne bude mogla da se održi zbog opstrukcije opozicije, Dejan Vuk Stanković kaže da bi to značilo da se protivnici vlasti u stvari spremaju za novu izbornu utakmicu. „Ako bi neko rušio mogućnost da se izabere nova vlada, onda znači da ste spremni da trčite novu izbornu utakmicu. Ukoliko ste protiv nove vlade, onda morate da prihvatite spremnost da idete na izbore jer druga politička opcija ne postoji. Uz to, veliko je pitanje da li bi skupštinsko obezbeđenje omogućilo nekim poslanicima opozicije koji bi sprečavali da se održi sednica. Jedan deo opozicije je najavio incident politikom i toga smo se nagledali devedesetih godina prošlog veka. Ovde je mnogo bitnije šta hoće vlast koja mora da vodi računa o trenutnoj situaciji i ukoliko bi došlo do sukoba u republičkom parlamentu, to bi samo vodilo daljoj antagonizaciji. Zato je potrebno da se stvari samo dovedu do situacije kada će politički život biti normalizovan”, kaže Dejan Vuk Stanković.
