Država planira da izdvoji 400 miliona evra za subvencije za stambeno kreditiranje kupovine prvog stana za mlade. Prema tekstu predloga zakona koji je objavljen, banke će biti te koje će kontrolisati mlade dužnike – da li žive u tom stanu i da li tokom prvih šest godina otplate kredita izdaju ceo ili deo kupljenog stana.
U tom periodu, kako se navodi – zabranjena je i prodaja ovako kupljenog stana, piše N1.
Da će banke koje odobre subvencionisane kredite za mlade morati tokom korišćenja zajma da prate kako dužnik ispunjava ugovorene obaveze, nije ništa novo. Štaviše – u „opisu je posla“ svake banke koja odobri bilo koji kredit. Ali, da će morati da prati da li dužnik zaista i živi u stanu koji je kupio za pozajmljeni novac, svakako je novina koju upravo predviđa novi predlog zakona o subvencionisanom kreditiranju mladih u Srbiji.
U petak je, naime, konačno i zvanično objavljen tekst predloga zakona o subvencionisanom kreditiranju mladih za kupovinu prvog stana, koji je Vlada Srbije usvojila u četvrtak, 16. janaura.
„Ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznosi 400 miliona evra. Republika Srbija izdaje pojedinačne garancije bankama, koje odobravaju kredite korisnicima, u visini od 40 odsto od iznosa pojedinačnog odobrenog kredita (stopa pokrića) u prvih 10 godina otplate kredita“, stoji u predlogu zakona.
Država se, kako se dodaje, „obavezuje da će u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu obezbediti sredstva neophodna za izvršavanje obaveza preuzetih po osnovu garancije“.
Krediti su, navodi se dalje, namenjeni državljanima Srbije, sa prebivalištem u Srbiji, od navršenih 20 do navršenih 35 godina života.
Uslov je i da osoba koja podiže kredit u vlasništvu nema, niti je ikada imala stambenu nepokretnost. Takođe, u trenutku kada konkuriše za ovaj subvencionisani kredit, ne sme da bude već korisnik stambenog kredita kod bilo koje banke u Srbiji.
Po uslovima ovog zakona moći će da se zaduže zaposleni na neodređeno, kao i na određeno vreme, zatim poljoprivrednici, potom preduzetnici i samostalni umetnici, ali i – nezaposleni mladi.
Zaposlenom na određeno vreme za podizanje ovog kredita biće potreban jemac.
Dok će nezaposleni, da bi dobio kredit, morati da obezbedi da neko od članova njegove porodice bude takozvani jemac-platac, koji će istovremeno sa glavnim dužnikom banci da odgovara za svaki zajmljeni dinar.
Zajednički račun
Prema predlogu zakona, nezaposleni će, zajedno sa članom porodice koji mu je jemac-platac za otplatu kredita, biti „dužni da na svom ili zajedničkom platnom računu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, otvorenom kod banke koja mu je odobrila kredit, mesečno obezbede dovoljno sredstava za otplatu mesečnog anuiteta u skladu sa ugovorom o kreditu“.
Budući korisnici ovih kredita za mlade, da bi se uopšte zadužili, moraće da imaju „čistu“ kreditnu istoriju u proteklih 12 meseci – tačnije da nisu bili „po bilo kojoj materijalno značajnoj obavezi prema banci, u statusu neizmirenja obaveza u periodu od 12 meseci pre 1. januara 2025. godine“, kao i da banka prema njima, u istom tom periodu, dakle tokom cele 2024. godine – nije preduzela mere restrukturiranja zbog neizmirenja obaveza.
Ostalo je, međutim, nejasno da li će neko, ko je pre 2024. godine imao značajno kašnjenje u namirenju neke obaveze prema banci, koju je u međuvremenu namirio, imati pravo da se zaduži pod povlašćenim uslovima.
Banke, naime, ne odobravaju kredite, pogotovo ne stambene, korisnicima koji imaju bilo kakav negativan zapis u izveštaju Kreditnog biroa, bez obzira ako je u međuvremenu obaveza izmirena.
U kupljenom mora da se živi
Krediti se, predviđeno je Predlogom Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti mogu odobriti „samo za kupovinu nepokretnosti koja nije u vlasništvu bračnog druga, srodnika korisnika kredita u pravoj liniji i svih lica u drugom naslednom redu“.
„U nepokretnosti koja je predmet kredita odobrenih iz ovog programa, korisnik kredita, u periodu od šest godina po odobravanju kredita, mora stanovati i ne može tu nepokretnost ili deo te nepokretnosti izdati u zakup, kao istu ni otuđiti – osim u slučaju kada se pokrene postupak prinudne naplate“, precizira se u predlogu zakona.
U protivnom, korisnik će izgubiti pravo na subvenciju kamate, moraće državi da vrati iznos primljene subvencije kamate uvećan za zateznu kamatu, „i može nastaviti da koristi kredit po komercijalnim uslovima koje banka u skladu sa svojom politikom primenjuje za kredite iste vrste“.
Kamatna stopa, rok otplate
Period otplate subvencionisanih zajmova je do maksimum 40 godina, a najviše do navršene 70. godine života u trenutku otplate poslednje rate otplate kredita.
Grejs period (kada dužnik plaća samo kamatu, a ne otplaćuje deo glavnice duga) može biti najviše 12 meseci od momenta puštanja kredita.
Krediti su dinarski, vezani za evro.
Učešće je minimum jedan odsto, godišnja kamatna stopa je fiksna, do 3,5 odsto u toku trajanja prvih šest godina, a nakon isteka navedenog perioda kamatna stopa u visini tromesečnog/šestomesečnog euribora plus dva procentna poena (3M/6M euribor + 2%) .
Kredit mora biti obezbeđen hipotekom prvog reda u korist banke na stambenoj nepokretnosti koja se kupuje iz kredita.
Osim ovoga, navodi se da Republika Srbija može da izda pojedinačnu garanciju pod uslovom „da će banka tokom korišćenja kredita pratiti ispunjenje ugovornih obaveza dužnika, a naročito u pogledu namene kredita i obaveze korisnika kredita da u periodu od šest godina od dana odobravanja kredita stanuje u nepokretnosti kupljenoj sredstvima kredita, i da ne može nepokretnost ili deo te nepokretnosti u istom periodu izdavati u zakup, kao ni istu otuđiti u navedenom periodu, osim u slučaju pokretanja postupka prinudne naplate, a koja obaveza je i sastavni deo založne izjave overene kod javnog beležnika“.
