Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Iz štampe je upravo izašla monografija „Smak” o radu jedne od najpopularnijih rok grupa nekadašnje, one bivše, velike Jugoslavije. Knjigu je priredila Ksenija Đerković, novinarka i arhivistkinja u Istorijskom arhivu Šumadije u Kragujevcu, ćerka bubnjara Smaka Slobodana Stojanovića Kepe.

Monografija obuhvata čitavu karijeru grupe Smak od 1971. do 2023. godine, od osnivanja benda do postavljanja njihovog spomenika u Kragujevcu.

Knjiga na skoro 600 stranica obuhvata fotografije iz svih perioda rada grupe, istorijat Smaka, novinske članke iz štampe čitave ondašnje Jugoslavije, postere, plakate i ulaznice za koncerte, diskografiju, tekstove pesama, pisma obožavalaca, anegdote o bendu, zanimljivosti koje bi svaki pravi „smakovac” morao da zna (poput „Da li ste čuli za Bisku?”, čoveka koji je inspirisao brojne Biska instrumentale…), novu eru rada benda i naravno, biografije svih članova benda…

Takođe ima QR kod preko koga ljubitelji Smaka preko aplikacije, osim što čitaju knjigu, mogu i da slušaju najpoznatije pesme omiljene grupe.

– Monografija grupe „Smak” nastala je sa ciljem da stavim akcenat na značaj muzike koju je dala jedna od najpopularnijih rok grupa na nekadašnjoj jugoslovenskoj, balkanskoj i srpskoj rok sceni. S obzirom na to, da je ova neponovljiva grupa sa ovih prostora 2022. godine obeležila pola veka postojanja i da je ovoj monografiji prethodila retrospektivna izložba arhivske građe grupe „Smak” pod nazivom „Smak50” bilo je logično da posle izložbe radim na monografiji. Kao urednik – priređivač želela sam da prikažem kakav je bio put grupe „Smak”, kaže Ksenija Đerković.

Njena ideja vodilja bila je da se grupa „Smak” sačuva od zaborava i promoviše autentična rok kultura sa prostora grada Kragujevca, koja je bila dominantan način izražavanja života generacija sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Ali, kako ističe, ne samo Kragujevca već i nekadašnje Jugoslavije.

– Većina materijala je moja porodična arhiva, što se podrazumeva obzirom na to da je moj otac jedan od osnivača i bubnjar grupe „Smak” – Slobodan Stojanović Kepa. Za mene je ovo vrlo emotivno i sve sam radila iz srca i duše onako kako sam osećala (jer drugačije ne mogu i ne umem). Mnogo puta, dok sam sve to pakovala i pregledala, milion suza sam isplakala jer sam ja dete „Smaka” i oni su moja porodica. Ja sam živela „Smak”, iskrena je Ksenija Đerković.

U monografiji se nalaze i autorski tekstovi rok kritičara Branimira Baneta Loknera (recenzenta knjige) i Petra Janjatovića („Smaknuta sećanja”), svetski poznatog rok fotografa Branislava Brajana Rašića („Sećanja”), kao i Ksenija Đerković („Živeti Smak”).

Po rečima recenzenta Branimira Baneta Loknera prihvatiti na sebe obavezu rada na monografiji jednog od najstarijih i najdugovečnijih domaćih sastava je sigurno jako težak zadatak, posebno ako je reč o grupi čije je delovanje od samih početaka izazivalo različite reakcije publike, javnosti, medija.

– Takođe, možemo da sagledamo i primetimo, kako i u sadašnjem vremenu određene kontraverze i sukobi mišljenja različitih grupacija su još uvek aktuelni. Ksenija Đerković je na sebe preuzela „brigu” da monografija grupe „Smak” bude sveobuhvatna, informativna, edukativna. Sigurno da je i njeno zanimanje kao novinara doprinelo da se brojne kockice na adekvatan način slože, a emotivni dodatak, s obzirom da je ćerka bubnjara Kepe Stojanovića u ovom slučaju nije kompletnoj slici dodao niti jedan nazovimo to „patetični” detalj, već je samo pomogao da tzv. insajderska dešavanja joj budu poznatija i pristupačnija, naveo je Lokner u svomoj recenziji.

Pisma obožavalaca Foto: Privatna arhiva

Pisati i analizirati ili jednostavno pričati o karijeri grupe „Smak” je, po njegovom mišljenju, nimalo lak zadatak za svakog ozbiljnijeg i objektivnog analitičara, ako se zna da je od svojih početaka delovanje sastava koji je radio i nastajao na relaciji 3 grada: Kraljeva, Čačka i Kragujevca, bilo obavijeno određenom famom, praćeno fanatičnom podrškom pristalica muzike grupe koju su na bini izvodili Točak i njegovi kompanjoni, podržavano od brojnih analitičara/kritičara/medijskih „aktivista”, ali, rad benda su takođe osporavali mnogi drugi „ozbiljniji” poznavaoci nazovimo to tadašnjih muzičkih kretanja.

– Pre same realizacije prvih singlova i jednog EP-a, isto tako i pr-vog LP-a, „Smak” je važio za sastav koji je imao najbrojniju podršku publike iz raznih gradova Srbije, koji su masovno posećivali sva moguća mesta na kojima bi grupa nastupala. Takođe taj prvi zvaničniji period karijere „Smak”-a je i vreme kada su Točak, Kepa, Zoran, Boris i Laza uz „Bijelo Dugme” bili najpopularniji bend u nekadašnjoj Jugoslaviji, podseća Lokner u svom tekstu u mongrafiji.

Unutar grupe su se različite stvari odigravale, navodi on, članstvo se menjalo, ali do dana današnjeg za sve muzičare koji su prošli kroz ovaj orkestar se sa pravom može reći da su bili veliki umetnici i majstori instrumenata koje su svirali, ili ako govorimo o pevačima, to je isto važilo i važi za njihove vokalne kvalitete.

– „Smak” se nikada nije odricao uloge ljudi koji su im pomagali tokom karijere, brojnih prijatelja, saradnika, tekstopisaca, publike i fanova. I to je jako važno istaći. Bili su na isti način prirodni na početku, kao i u ovoj poslednjoj fazi karijere, nadam se ne definitivno poslednjoj, zaključio je Lokner po kome monografija o grupi „Smak” Ksenije Đerković predstavlja važan i neizostavan dokument vremena kao i karijere grupe, koja je obeležila jedan period i „poremetila” kulturološki izgled mape brojnih sredina Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Rok grupa „Smak” osnovana je 4. decembra 1971. godine u Kragujevcu. Osnovao ju je gitarista Radomir Mihajlović Točak sa bubnjarem Slobodanom Stojanovićem Kepom i basistom Zoranom Milanovićem.

Aktivni period njihovog rada bio je od 1971. do 1981. godine, dok je 1986. samo snimljen album „Smak” ‘86 bez svirki i održavanja koncerata. Povremena okupljanja imali su 1991. i 1992. godine kako bi svirali koncerte jedino u Kragujevcu za Dan studenata.

Godine 1992. odsvirana su i tri koncerta u „Sava centru”, na osnovu kojih je snimljen album „OdLiveno”. Period od 1995. do 2000. za Smak je bio aktivan, ali u novoj postavci.

Nakon 20 godina, okupili su se za koncert u Areni koji je, u originalnoj postavci, održan 2012. godine. Takođe, 2013. nastupili su na „Arsenal festu” u Kragujevcu. Poslednji koncert, koji je održan sa pevačem Borisom Aranđelovićem je 2015. godine na Ušću, u Beogradu.