Al Kapone zvani Skarfejs – 125 godina od rođenja šefa čikaške mafije

Najsličnije prohibiciji što su građani Beograda doživeli, bila je odluka Skupštine grada da na teritoriji prestonice Srbije zabrani kupovinu alkohola od dvadeset dva časa do šest časova ujutru. Tom odlukom, koja je bila na snazi od aprila 2011. do početka 2016. godine, tadašnja vlast u Beogradu htela je da, kako su naveli, pozitivno utiče na građane.

Ipak, u skoro pet godina noćne prohibicije, desili su se negativni efekti po ekonomiju, kao i kupovina alkoholnih pića u crnim kesama.

Šta bi tek bilo da je alkohol bio zabranjen u kafanama i restoranima, da je prohibicija bila celodnevna i trajala više od deset godina, baš kao što je to bilo pre sto godina u Sjedinjenim Državama.

Da li bi se točio alkohol u Belom gradu kao što se točio u Čikagu za vreme zloglasnog Al Kaponea?

“Prohibicija nije napravila ništa osim problema”

Rođen kao italijansko imigrantsko dete u Bruklinu (Njujork) 1899. godine, Al Kapone je ostao jedno od najozloglašenijih imena u istoriji mafije ali i čuveni negativac čiji su život i zlodela postali inspiracija za mnoge filmove i romane koji su obeležili pop kulturu ne samo 20. nego i početka 21. veka.

Portret Al Kaponea iznad 160 flaša čistog alkohola

U šestom razredu je napustio školu i pridružio se uličnoj bandi koju je vodio Džoni Torio.

Jedno vreme bavio se legalnim poslovima, ali krajem prve decenije 20. veka, Kapone se pridružio Toriju u Čikagu, gde je ubrzo postao uticajan. 

Posle donošenja Amandmana o prohibiciji, “biznis reketiranja”, nezakonito pivarstvo, zatim destilacija i distribucija piva i drugih alkoholnih pića smatrani su “industrijom rasta”, navodi se na sajtu FBI-ja. 

Era prohibicije podstakla je porast kriminalnih aktivnosti povezanih sa krijumčarenjem.

Al Kapone je zarađivao 60 miliona dolara godišnje od krijumčarskih operacija i prodajom ilegalnog pića.

Koketiranje sa zakonom, medijima i javnošću

Za razliku od svog “mafijaškog oca” Džonija Torija, Al Kapone nije želeo da se krije u podzemlju i gradom se kretao kao javna ličnost.

Al Kaponeov kriminalni dosije iz 1932. godine

Prvi put je uhapšen kada je u pijanom stanju udario u taksi, zbog čega je Torio morao da iskoristi svoje veze kako bi ga izvukao iz zatvora.

Kapoenov mentor Torio, nakon što su rivalski mafijaši pokušali da ga ubiju 1925. godine, odlučio se da napusti posao i vrati se u Italiju, prepustivši kriminalne operacije “mafijaškom sinu”. 

Kapone je ignorisao Torijev savet da u tajnosti i dalje vodi posao, i umesto toga je preselio svoje sedište u plišani apartman hotela “Metropol” u centru Čikaga.

Počeo je da živi luksuznim i javnim načinom života, trošeći novac raskošno – uvek u gotovini – kako ne bi ostavio trag.

Novine tog vremena procenjuju da su Kaponeove operacije godišnje imale obrt od oko 100 miliona dolara. 

Al – državni neprijatelj broj jedan

Početkom 1929. godine, Kapone je dominirao ilegalnom trgovinom alkohola u Čikagu. Međutim, i drugi reketaši su se nadmetali za deo profitabilnog posla krijumčarenja.

Fotografija privedenog Al Kaponea na Floridi 1930. godine

Masakr na Dan zaljubljenih 14. februara 1929. može se smatrati vrhuncem nasilja u eri čikaških bandi, pošto je sedam članova mafije Bagsa Morana likvidirano. Mediji su tada pisali da su ubice zapravo bili članovi Kaponeove klike koja se predstavljala kao policija.

Upozoren na opasnost dok se približavao garaži, Bags Moran je izbegao atentat.

Iako je Kapone u to vreme boravio u svojoj kući u Majamiju, javnost i mediji su ga odmah okrivili za masakr.

Zatvorenik broj 85 u “Alkatrazu”

Kapone nije osuđen ni zbog nezakonitih radnji za vreme prohibicije, ni zbog krvavih obačuna koji su mu pripisivani.

Pismo Al Kaponea svom sinu iz zatvora

Posle masakara na Dan Svetog Valentina, predsednik Sjedinjenih Država Herbert Huver naložio je saveznoj vladi da ubrza napore da Kaponea uhvate zbog utaje poreza.

Vrhovni sud je 1927. presudio da se prihodi stečeni nezakonitim aktivnostima oporezuju, što je vladi dalo jak argument za krivično gonjenje Kaponea.

Američka vlada je 5. juna 1931. podigla optužnicu protiv Kaponea po 22 tačke za utaju poreza na dohodak.

Kapone je bio uveren da će se izvući sa minimalnom kaznom i sklopio sporazum o priznanju krivice u zamenu za kaznu od dve i po godine zatvora.

Kada je sudija izjavio da neće poštovati sporazum, Kapone je brzo povukao priznanje krivice.

Suđenje je nastavljeno, a Kapone je tokom parnice, kako su mediji pisali, nudio mito i zastrašivao porotu, zbog čega je sud angažovao potpuno novu porotu.

Kapone je proglašen krivim i poslat u zatvor na 11 godina.

Sifilis, mentalna nestabilnost – neslavna smrt slavnog mafijaša

Al Kapone je pušten posle sedam godina, šest meseci i petnaest odsluženih dana u “Alkatrazu” (pošto je platio sve kazne i zaostale poreze).

Tokom zatočeništva je patio od posledica izazvanih sifilisom, koje su se vremenom pogoršale.

Posle puštanja je otišao u bolnicu u Baltimoru na lečenje, a zatim na svoje imanje na Floridi, u blizini Majamija.

Njegov lekar i psihijatar su 1946. zaključili da je Kapone imao mentalni sklop 12-godišnjeg deteta.

Preminuo je od moždanog udara i upale pluća početkom 1947.

Mafija i pop kultura

Serija “Nesalomivi”, a kasnije i film Brajana de Palme, bavili su se doživljajima Eliota Nesa, agenta Ministarstva finansija koji se borio protiv organizovanog kriminala u Čikagu tridesetih godina prošlog veka.