Bitka za Jutland bio je najveći pomorski okršaj u Prvom svetskom ratu, a verovatno i u istoriji pomorskog ratovanja. Istoričar Endrju Gordon pokušao je da objasni šta je pošlo po zlu za tada nadmoćnu britansku Kraljevsku mornaricu protiv brojčano slabije nemačke flote. Problem je, zaključio je Gordon, zapravo bila duga, mirna zavetrina Trafalgara. Britanska pomorska pobeda nad Napoleonom 1805. godine ustupila je mesto dugom periodu samozadovoljstva i zanošenja. Godine 1916. nijedan od britanskih admirala nije vodio veliki rat. Komandovanje morima je uzeto zdravo za gotovo među vojnom elitom.
To odjekuje danas. U mirnoj, dugoj zavetrini Drugog svetskog rata, na otvorenim morima ponovo su se uzburkale vode na čijim talasima se rađaju nove sile, spremne da prekroje vladajući poredak. Vode Crnog, Crvenog i Južnog kineskog mora sugerišu da se približava cunami.
U međuvremenu, poslednji oficir koji je služio u Foklandskom ratu između Velike Britanije i Argentine kao poslednjem velikom pomorskom sukobu koji je vodila država NATO, odavno je penzionisan.
Okeani ponovo važni
Okeani su ponovo važni u geopolitici, ali deluje da se situacija promenila. Na Bliskom istoku pobunjenička grupa Huti danas poseduje krstareće rakete, vrstu naoružanja kakvu su donedavno posedovale samo države.
Huti već mesecima napadaju brodove koji plove međunarodnim trgovačkim putem u Crvenom moru. Napadi su smanjili pomorski saobraćaj i protok robe kroz Suecki kanal za 90 odsto, remeteći globalnu trgovinu koja je zarad opstanka preusmerena na put kojim je Magelan prošao pre više od 500 godina.
Huti su ispaljivali dronove i balističke rakete na komercijalna plovila i uspeli su da se ukrcaju na najmanje jedan brod.
12. januara SAD i Velika Britanija su započele udare na preko 60 ciljeva Huta u Jemenu. Udari su pokušaj ponovnog uspostavljanja slobode plovidbe u ključnoj arteriji svetske trgovine, ali i dramatično proširenje geografskog obima bliskoistočnog sukoba. Predsednik SAD Džozef Bajden zapretio je daljom vojnom akcijom i rekao da Amerika neće dozvoliti da „neprijateljski akteri ugroze slobodu plovidbe na jednoj od najkritičnijih komercijalnih ruta na svetu“.
Huti, podržani od strane njihovog sponzora Irana, pokazali su se otpornim na napade iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što sugeriše da ih američki i britanski udari neće brzo savladati.
Borba na morima
Eskalacija u Crvenom moru praćena je pomorskim haosom i na drugim mestima. U Evropi bi rat u Ukrajini mogao da izazove pomorsku bitku za Crno more i Krim. Crno more se puni minama i potopljenim ratnim brodovima. Ukrajina se nada da će uspeti da potisne rusku mornaricu sa Krima koja je tradicionalna baza ove velesile još od vremena Katarine Velike.
Azija doživljava najveće povećanje pomorske moći od Drugogsvetskog rata, dok Kina pokušava da povrati kontrolu nad Tajvanom, Amerika već razmišlja o scenariju koji uključuje kinesku invaziju, pomorske blokade i rat širih razmera. Tajvan je na pragu izbora koji će oblikovati budućnost odnosa u jugoistočnoj Aziji. Tenzije oko ostrva bi mogle da dovedu do intenzivnog kinesko-američkog pomorskog rata koji bi odjeknuo daleko izvan Pacifika.
Snaga na moru ponovo je važan činilac globalne vojne dominacije.
Mornarica
Amerika i njeni saveznici i dalje poseduju najnaprednije podmornice i mornaricu, ali njihova pomorska dominacija erodira. Kineska mornarica je sada najveća na svetu. Američka brodogradilišta su usahla, a evropske mornarice su senka nekadašnjih zaštitnih znakova kolonijalnih sila koje su držale pola sveta. Evropske zemlje su odbacile 28 odsto svojih podmornica i 32 odsto fregata i razarača između 1999. i 2018. godine.
Suština kinesko-američkog rivalstva tiče se dominacije nad Azijom. Amerika i njeni saveznici se udružuju kako bi osporavali kineske pretenzije na Južno kinesko more i pratili njenu rastuću flotu podmornica i brodova.
Mornarica Narodnooslobodilačke vojske gradi udarne grupe nosača aviona, a njen treći domaći nosač Fudžijan je skoro završen i povećava obim i učestalost pomorskih vežbi oko Tajvana. Takođe, Kinezi traže pristanište u lukama širom sveta, od Solomonovih ostrva preko Ekvatorijalne Gvineje do Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Jačanje kineske mornarice znači da se primat američke mornarice na Pacifiku osporava po prvi put od 1945. godine, a sve je više aktera odmetnutih od akteulnog poretka.
Svetska ekonomija na nemirnim talasima
Mora su, uprkos zanemarenom osećaju za to, ostala vitalni kanali svetske ekonomije. Pomorska trgovina vredi oko 16 odsto globalnog BDP-a. Oko 80 odsto globalne trgovine odvija se morem kada je reč o transportu, odnosno oko 50 odsto po vrednosti. Moglo bi se reći da svetska trgovina zavisi od flote koju čini 105.000 kontejnerskih brodova, tankera i teretnih brodova koji plove okeanima dan i noć.
Danas 62 odsto kontejnera prevozi pet azijskih i evropskih firmi, 93 odsto brodova grade Kina, Japan i Južna Koreja, a 86 odsto je rashodovano u Bangladešu, Indiji ili Pakistanu.
Specijalistička uloga američke mornarice bila je da postane monopolski pružalac usluga u sektoru bezbednosti, koristeći preko 280 ratnih brodova i 340.000 mornara kako bi se štitili morski putevi.
Dakle, u poslednjih nekoliko decenija, svako je imao neku svoju poziciju i hijerarhija na okeanima je postojala. Ipak, rivalstvo supersila i propadanje globalnih pravila i normi znače da se geopolitičke tenzije produbljuju. Neizbežna i opasna posledica je da su okeani sada ponovo postali sporna zona, po prvi put od Hladnog rata.
Zapadne sankcije pojedinim zemljama izazvale su ekspanziju šverca, pa se procenjuje da je oko 10 odsto svih tankera deo anarhične „mračne flote“ koja deluje van zakona i finansijskih tokova.
Ratni cunami kreće prema obali
Pandemija korona virusa 2020. godine izazvala je haotičnu situaciju u lancima snabdevanja kao i blokada Sueckog kanala godinu dana kasnije kada se transportni brod Ever Given nasukao i zaglavio ovaj plovni put. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine napravila je velike turbulencije na svetskom tržištu žitarica, a raketni udari Huta u Crvenom moru poslednjih meseci, što je daleko ozbiljnije od improvizovanih piratskih napada na brodove iz 2000-ih i 2010-ih, doveli su do utrostručenja troškova transporta iz Azije u Evropu jer se transport preusmerava oko Južne Afrike.
Napadi Huta su do sada izazvali skok u osiguranju i cenama dostave, ali još nisu doveli do šireg rasta cena jer tržišta kontejnera i energenata imaju rezervne kapacitete. Međutim, to bi se lako moglo promeniti. Cene nafte su porasle na vesti o američkim i britanskim napadima i ako se nemiri prošire na Ormuški moreuz, kroz koji teče veliki deo svetske nafte i gasa ili ako Iran bude direktno uključen u sukob, mogle bi da porastu mnogo dalje.
Blokada transporta nakon zatvaranja Sueckog kanala 2021. godine i poremećaji u proizvodnji žitarica u Crnom moru 2022. godine izazvali su svetsku inflaciju. Iako je isporuka mali udeo u konačnoj ceni većine proizvoda, nepredvidljivost na moru bi dovela do toga da kompanije smanje svoje lance snabdevanja, povećavajući troškove.
Sukobi velikih razmera na moru mogli bi biti razorni. Pomorski sukobi imaju svoje karakteristike jer teškoća brzog pojačavanja flote znači da je eskalacija manje verovatna nego na kopnu. Prepirke oko strateških ostrva mogle bi da izazovu konfrontaciju u Južnom kineskom moru i Indijskom okeanu, a blokade ekonomija sofisticiranijih od ruske ili iranske mogle bi da naprave ogromnu štetu. Simulacija koju je prikazao Blumberg pokazuje da bi blokada Tajvana i zapadne kontramere dovele do smanjenja svetskog BDP-a za 5 odsto.
Šta krije morsko dno
Pomorske arterije ne nose samo fizičku robu. Dominacija Volstrita i Silicijumske doline zavisi od oko 600 podmorskih kablova za prenos podataka koji su ranjivi na sabotaže.
Ispod površine mora i okeana nalazi se čitava telekomunikaciona infrastruktura koja prenosi 97 odsto globalnog internet saobraćaja. Rat u Ukrajini i dalje tenzije u Evropi samo su izbacile na površinu geopolitički rizik za ovu infrastrukturu. 2022. godine nepoznati napadači digli su u vazduh gasovode Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru. Godinu dana kasnije kablovi za prenos podataka između Estonije, Finske i Švedske su misteriozno presečeni.
Dakle, ako su okeani u srcu međunarodnog poretka, oni su ujedno i krajolik gde se pojavljuju izazovi tom poretku.
U međuvremenu, sukob na moru preti da svetskoj ekonomiji donese potop.
