Niš – Svečanom akademijom Prva niška gimnazija – Gimnazija „Stevan Sremac” obeležila je 145 godina uspešnog rada. Počela je svoj plodotvoran obrazovni proces samo deset meseci posle oslobođenja Niša od Turaka 1878. godine ukazom kneza Milana Obrenovića. Prvi objekat u kojem je radila bila je privatna kuća bega Đakovija u Jeronimovoj ulici, koji je, prema popisu obavljenom odmah po oslobođenju, imao 12.801 stanovnika – 1.915 pismenih muškaraca i 73 pismene žene. Kako je zapisano u sačuvanim dokumentima, težnja Srbije bila je da se što pre okrene i uhvati korak sa tadašnjom modernom Evropom, a privredni i kulturni napredak zahtevao je opismenjavanje. To i nije bilo lako sa velikim brojem nepismenih i nekvalifikovanih radnika i šegrta u Nišu i okolini, pa je pokrenuto otvaranje Prve niške gimnazije.
Odmah po osnivanju formirana su dva odeljenja sa 48 učenika, a već naredne 1879/1880. školske godine, sa znatno povećanim brojem đaka i predavača, Prva niška gimnazija počela je da radi po sedmorazrednom programu. Jedan od pet predavača bio je i Stevan Sremac, koji je bio i prvi delovođa Prve javne gradske čitaonice. Tokom 1951. godine ova obrazovna ustanova u njegovu čast ponela je i njegovo ime.
Prva niška gimnazije imala je izuzetan uticaj na razvoj Niša i u tom periodu ogleda se u početku rada brojnih institucija – najpre gradske čitaonice, a potom Sremac i njegove kolege Stevan Nikšić, Henrih Liler i Spira Kalnik, zajedno sa glumcem Mihajlom Dimićem i učiteljem iz Sićeva Miloradom Petrovićem 1887. pokreću prvo pozorište „Sinđelić”. U 1894. godini profesori gimnazije pokrenuli su i osnivanje Niške gradske biblioteke u kući koju je za te potrebe zaveštao građanima Niša episkop niški Jeronim (Jovanović), a veoma brzo počinje da se štampa i časopisa „Gradina”.
Nastava jedne od najstarijih srpskih gimnazija realizovana je u privatnim kućama i drugim zgradama. Građani Niša su na svojoj konferenciji 1903. godine u hotelu „Evropa” odlučili da se gradi nova zgrada na placu Mithad-pašine zanatske škole u današnjoj Ulici vožda Karađorđa. Temelj je osveštan 1912, a radovi su zbog rata prekinuti 1914. godine. Iako objekat nije potpuno završen, u nedovršenu zgradu smešta se Moskovska hirurška vojna bolnica i do 1915. Ministarstvo prosvete, dok je za vreme bugarske okupacije u zgradi gimnazije bila austrijska vojna bolnica. U nedovršenu zgradu đaci se vraćaju 1919, ali samo nakratko, jer je u požaru 5. septembra 1920. objekat potpuno izgoreo. Posle dve godine saniranja zgrada je obnovljena i osposobljena, a školovanje u njoj nastavljeno od 1922. godine.
Među prvim maturantima ove škole bili su jedan od najpoznatijih kompozitora i predstavnik srpske klasične muzike Stanislav Binički i kasnije lekar Milan Petrović. Poznati pesnik Branko Miljković takođe je bio đak ove gimnazije – u vreme njegovog školovanja u Nišu, 1952. godine objavljena je i prva pesma Miljkovića u beogradskom listu „Zapisi”. Đaci su bili i njegove kolege pesnici Gordana Todorović iz Drajinca kod Svrljiga i Dimitrije Milenković, kao i poznati slikar Bora Baruh.
Među znamenitim učenicima Prve niške gimnazije bili su i Nikola Uzunović, u dva navrata predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, zatim Dragiša Cvetković, gradonačelnik Niša i premijer Kraljevine Jugoslavije, Svetislav Milosavljević, ministar saobraćaja Vlade Kraljevine Jugoslavije, akademik Ninoslav Radovanović, jedan od najpoznatijih srpskih kardiohirurga, glumac Ljubiša Samardžić, aktuelni ministar inostranih poslova i u jednom periodu premijer Srbije Ivica Dačić, sadašnji predsednik Gradskog parlamenta Boban Džunić i mnogi drugi. Mnogo je doktora nauke postalo od gimnazijalaca iz ove škole, kao i lekara, inženjera, ekonomista, novinara, pravnika, političara i književnika.
