Vlada Srbije pokušala je da iza leđa radne grupe za Zakon o elektronskim medijima, promeni konačni tekst. U poslednji čas, dodata su dva stava u član 122, i to stava koji suštinski idu na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom. Ta dva stava propisuju da ukoliko operator i emiter čije je emitovanje obavezno ne mogu da se dogovore o ceni, tu cenu određuje Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Pojedini članovi Radne grupe za Zakon o elektronskim medijima bili su šokirani. Tekst koji je bio na javnoj raspravi i koji su pisali, bez njihovog znanja obogaćen je za još dva stava u članu 122.
„Ja moram da kažem gledaocima da iako sam bio član radne grupe za izradu teksta zakona o elektronskim medijima, ja do sinoć nisam imao uvida u ovu poslednju verziju, niti sam bio pozvan na sastanak koji je održan sa predsednicom Vlade Anom Brnabić. I ja evo sada takođe vidim da su u članu 122, posle 7. stava dodata još dva člana koja uopšte nisu bili predmet razgovora i uopšte nemam informaciju ko je i zašto dodao ta dva stava, gde se govori da ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 7, onda regulator elektronskih medija može da odredi cenu usluge, ako se ne dogovore operator i pružalac te medijske usluge. I još jedan stav posle toga. I ja bih voleo da znam šta je obrazloženje i ko je ovo dodao u Zakon“, pita Rade Veljanovski, profesor FPN u penziji.
Iz dodatih odredbi, nije jasno kako se utvrđuje cena, ako operator i emiter ne mogu da se dogovore.
„To je suštinski veoma nezgodna situacija u koju se stavlja operator. Zato što vi zakonom određujete neki princip, zato što dajete ovlašćenja regulatoru da donese odluku kojom će naložiti da neki kanal bude ‘must carry’ – obavezan prenos. A tržištu prepuštate da odredi cenu i to tako da pružalac medijske usluge može da odredi cenu onako kako on misli da treba“, navodi advokat Junajted grupe Miloš Stojković.
Takav slučaj se već dogodio u oktobru 2022. kada je Kopernikus, vlasnik Prve i B92 tražio astronomsko povećanje cene od SBB-a za prenos svojih kanala.
„U tom, uslovno rečeno, sporu su predstavnici REM-a stali prilično otvoreno na stranu pružaoca usluga, jer su govorili da u Srbiji ne postoji ‘must carry’ regulativa koja bi obavezala operatora da prenosi nacionalne kanale, što je bio jedan vid favorizovanja“, navodi Stojković.
Ključna uloga daje se regulatoru, a u njegovom savetu će čak i ako se novi zakon usvoji – sedeti stari ljudi.
„Onda je moguće da on odredi iznos koji može biti na štetu jednog od ta dva ugovarača“, ocenjuje Veljanovski.
Nove konsutacije o Zakonu o informisanju i Zakonu o elektronskim medijima zakazane su za utorak 17. oktobar.
