Beograd je poslednjih godina postao Meka filmskih ekipa i sve je veća prisutnost inostranih produkcija u Srbiji koja nudi mnoge pogodnosti za realizaciju visokobudžetnih projekata, ali i utiče na bolji imidž naše zemlje u svetu
Slavni „Pirat sa Kariba” Džoni Dep od kako je prvi put okusio ljutu srpsku šljivovicu, rešio je da se u zemlju Nemanjića, Obilića, Petrovića iznova vraća… I dao primer svojim prekookeanskim kolegama.
„Snimali smo na ulicama Beograda i svi su bili divni prema nama. Pustili su nas da jurišamo po gradu dok smo snimali scene jurnjave automobilima”, izjavili su neustrašivi agent 007 Pirs Brosnan i njegova atraktivna koleginica Olga Kirilenko dok su ispijali kafu u „Princu”, u srcu beogradskog dizajnerskog centra, Čumićevom sokačetu, u predahu snimanja filma „Novembarski čovek”.
Beograd je bio idealno utočište i ekipi serije „Predstraža”. Britanski reditelj i producent Džonatan Ingliš, koji je jedno vreme čak i živeo u Beogradu, realizovao je u Srbiji i svoj film „Templar: krv za krv” (2014), seriju „Mornarički specijalci” (2019), koju ovih dana gledamo na RTS, kao i „Ark”, ali i novu verziju „Robina Huda”. I to nije kraj.
Ingliš je toliko fasciniran našom zemljom da se upustio i u avanturu snimanja „Nećeš biti sama” sa Numi Rapas, „Mašina” sa Markom Hamilom, „The Deal” sa Emom Fišer. I to vođen tradicijom, gostoprimstvom i dobrim duhom Beograda.
Srbija je proteklih godina bila domaćin mnogim vrhunskim produkcijama, tako da su prema scenariju i u produkciji francuskog reditelja Lika Besona ovde snimani američki filmovi „Lock Out” sa Gajom Pirsom i „Tri dana za ubistvo” (2014) sa Kevinom Kostnerom i Amber Herd. Selma Hajek je igrala u trileru „Everli” (2014), Džoni Dep u drami „Minamata” (2020), a već odomaćeni glumac Rejf Fajns je režirao kod nas dva filma – „Koriolan” (2011) i „Bela vrana” (2018).
Poslednji veći holivudski film koji je sniman u Beogradu jeste „Nož u leđa 2”, gde su na ulicama prestonice viđeni Danijel Krejg, Naomi Vots i Edvard Norton, a dela srpskih umetnika našla su se kao rekviziti u ovom blokbasteru.
Iz ovog se da zaključiti da je Beograd poslednjih godina postao Meka filmskih ekipa i da je sve veća prisutnost inostranih produkcija u Srbiji koja nudi mnoge pogodnosti za realizaciju visokobudžetnih projekata, ali i utiče na bolji imidž naše zemlje u svetu. Dr Igor Kovačević sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu otkrio je da godišnje strane filmske ekipe beleže 14.000 noćenja po srpskim hotelima, što donosi državi zaradu od milion i po evra.
– Država Srbija daje vetar u leđa za promociju Srbije u svetskim okvirima za realizaciju mnogih stranih reklama, TV serija, filmova… Time je iznenada došlo i do znatnog rasta zaposlenja u filmskoj i TV industriji naše zemlje – rekao je Kovačević.
O ovoj temi razgovarali smo i sa Jelenom Radović, marketinškim stručnjakom i sociologom.
– Setite se samo kada su nam pre nekoliko godina pretvorili Savamalu u Mulen ruž za potrebe filma „Papilon”. Malo-malo pa neki glumac prošeta ulicama Beograda. To znači da naše tržište ima veliki potencijal na čijem imidžu treba neprestano da radimo i da angažujemo profesionalce u pomenutoj oblasti.
Radovićeva takođe smatra da oni koji gledaju filmove i serije ne znaju da su mnoge scene snimane kod nas. Film „Glass onion” je jedan od takvih primera. Prema njenom mišljenu, potrebno je da kreiramo pozitivan pi-ar i van okvira naše zemlje, jer narativ bi trebalo da se promeni, odnosno poboljša. Ovde marketing igra jako veliku ulogu, a mi treba da gazimo krupnim i brzim koracima ka kreiranju bolje slike.
Srbi u filmskoj industriji u inostranstvu su sjajni radnici, predani, izuzetno kvalitetni. Obratite pažnju na kraju nekog filma i serije, skoro uvek ćete naći naše ime u odjavnoj špici. S druge strane, ističe naša sagovornica, imamo zanimljive lokacije, a radna snaga nije preskupa. Idealan miks za saradnju.
Pokretne slike, kao i društvene mreže svakodnevno šalju jednu poboljšanu, ulepšanu sliku o Srbiji. Mediji su i dalje jedno od najjačih oružja današnjice. Stoga, smatra Radovićeva, koraci su nam jasni ukoliko želimo pozitivan stav o nama u svetu. Pametan i jak marketing su nam neminovnost.
I mlada rediteljka Milica Spasojević smatra da je dobro što je kinematografija u Srbiji počela da se okreće pružanju produkcionih usluga strancima. Konačno, kao i druge evropske zemlje, počeli smo da imamo povraćaj PDV-a za velike filmske budžete potrošene kod nas.
– Najzad smo postali konkurentni u tom poslu, pa velike filmske i televizijske ekipe ne odlaze da snimaju samo u Pešti, Pragu, Bugarskoj, nego dolaze i kod nas.
Prema njenim rečima, manje je važno kako nas stranci prikazuju od toga koliko će para ostaviti ovde, odnosno koliko će radnih mesta u filmskim ekipama stvoriti za naše ljude. Takođe, vrlo je pohvalno da se kod nas razvilo nekoliko domaćih firmi za iznajmljivanje filmske opreme koje pružaju usluge ravne onima u Holivudu.
– Strance motivišu obrazovanost i iskustvo naših profesionalnih filmskih kadrova, lepote naše zemlje i konkurentna tržišna cena – pojašnjava mlada rediteljka.
Unutar nacionalnih kinematografija i žanrova za koje se opredeljujemo, filmski radnici svakako imaju određeni prostor i mogućnost da podignu nivo svesti, morala, vrednosti, humanosti i saosećajnosti.
