Petnaest odsto – tolika je inflacija u Srbiji. I prema najavama minsitra finansija to je njen pik. Dok Siniša Mali najavljuje da inflacija kreće na dole, ekonomisti upozoravaju – na “prigušenu” i dugotrajniju inflaciju u Srbiji nego u Evropi. Zato budite spremni na dalje obezvređivanje plata, poručuje profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Skupo, skuplje, mleko. I meso. I limun. I ugalj i drva. Dok građani prebiraju po novčanicima, ministar finansija uverava – ovo je vrhunac poskupljenja.
„To znači da smo dosegli taj pik ili vrhunac inflacije i ja očekujem u mesecima koji su pred nama da će inflacija ići dole“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Dok ministru optimizam uliva pad inflacije u evrozoni, ekonomsiti upoyoravaju i ukazuju na specifičnost Srbije u odnosu na Evropu.
„Mi imamo prigušenu inflaciju, koja se ispoljava kroz zamrznute cene nekih osnovnih prehrambenih proizvoda i kroz vrlo niske cene energenata i zato će inflacija kod nas biti nešto dugotrajnija nego u Evropi. Trajaće nekoliko meseci duže“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
„Da ćemo cele ove godine imati dvocifrenu inflaciju to je za sada prilično izvesno. Pogovoto za Srbiju imajući u vidu da mi imamo ove godine tri puta poskupljenje električne energije, a kao što znamo, svako poskupljenje energenata se uključujuje u cene“, kaže ekonomska novinarka Radojka Nikolić.
Dosadašnja poskupljenja plate su pokušavale da prate. Zvanična statistika kaže da nisu mnogo zaostale. U oktobru 2022. prosečna zarada realno je bila manja 0,8 posto nego godinu dana ranije, podaci su Zavoda za statistiku.
„Mislim da se može računati da smo do sada bili u nekoj ravnoteži i za nadati se da ćemo i dalje biti u nekoj ravnoteži“, poručuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
„Mudra politika je da ne rastu brže od inflacije. I da se ne uključuje buduća inflacija, jer tada se stvara inflaciona spirala. Znači mora da se prihvati određeno obezvreĐivanje plata i ono se dogodilo, naročito u javnom sektoru. Opadale su tokom godine i u privatnom sektoru. Verovtano će taj pad u privatnom sektoru realni da se nastavlja i u ovoj godini“, dodao je Arsić.
Privrednici oprezni. Kažu, teško je vreme za pravljenje bilo kakvih prognoza.
„Neće biti svima isto. Poslodavac koji i sam nema mogućnost preživljavanja firme i ulazi u gubitke ne može to da uradi. Tako da kod zaposlenih će biti velika razlika kod onih koji će moći da imaju zarade koje će da pokrivaju inflaciju i da čak nešto možda dođe u plus, ali kod velikog broja to neće biti moguće“, kaže Atanacković.
I oni će, pre svih, morati da se naviknu na pad životnog standarda. Koliki – pokazuje još jedna zvanična statistika. Hrana kao najveća stavka u potrošačkoj korpu siromašnih poskupela je u proseku 24 odsto. A to je značajno više od prosečnog povećanja plata.