Vojne službe prisluškuju vojnike, kako bi sprečili kritiku i vojsku stavili u svrhu medijske promocije vladajuće garniture, tvrdi predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić.
Činjenica je da je vojna policija poslednjih godina nabavila tehniku i opremu za tajno praćenje i snimanje, a to javnost ne zna. I tu nije kraj. Vojnici su preopterećeni, u vojsci ne postoje uslovi za rad, radno pravo se ne poštuje, zarade su bedne, saopštavaju predstavnici Vojnog sindikata Srbije. Tragom ovog saopštenja ekipa emisije „Newsnight“ proverila je kako je stanje u srpskoj vojsci i koliko je špijuniranje u vojnim redovima prisutno.
Na paradama kroče smelo i dostojanstveno, a kada se kamere ugase, kažu, dostojanstvo srpskih vojnika može se dovesti u pitanje. Prisluškivanje i praćenje od strane službi, svih onih koji drugačije misle ili žele bolje uslove rada, česta je praksa, kaže predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić.
„Ja znam pouzdano da je Vojni sindikat Srbije predmet obrade tih službi, i mi smo na to više puta upozoravali generalnog inspektora službi bezbednosti, ali on je potpuno nemoćan, pošto je u sastavu Ministarstva odbrane i ti ljudi koje on treba da kontroliše su zapravo njemu nadređeni“, kaže Antić.
„VBA je postala mehanizam partijsko-političkog interesa, ona se odavno ne bavi nečim što bi trebalo da budu njeni privatno poslovi i zastrašuje ljude stalno“, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.
Pored tajnog prisluškivanja, privatnost vojnika se krši i javno, navodi Petar Bošković nekadašnji načelnik uprave za odnose s javnošću Vojske Srbije i kapetan bojnog broda koji je trenutno aktivan u pokretu Srbija Centar Srce.
„Zloupotreba službi je vidljiva, nažalost vidljiva, nije kao nekada. Vi sada imate zapošljavanje u vojsci po partijskoj liniji, samo pogledajte, to nije teško proveriti“, napominje Bošković.
Predsednik Vojnog sindikata potvrđuje ove navode. Kaže, od vojnika se zahteva da:
„Dostavljaju privatne mail adrese, ime i broj telefona, računara, čak i šifre od telefona. Što je nezakonito i neosnovano, zašto bi bilo čiji poslovadac tražio od zaposlenog da mu dostavi takve podatke i zašto mu to treba“, zapitao je Antić.
Ekipa televizije N1 stupila je u kontakt sa nekoliko vojnika, svi do jednog su odbili da govore za našu televiziju zbog straha od osvete, i kako kažu, „špijuniranja“ koje sprovode službe.
„To što neke naše kolege nisu sa vama želele na tu temu da razgovaraju, je potpuno opravdana nijhova bojazan“, istakao je Antić.
Drugi vid šikaniranja ogleda se u kršenju radnih prava, poručuje Antić. Vojnici u Raškoj su do skoro spavali u starim šatorima, bez osnovnih životnih i higijenskih uslova tvrde u vojnom sindikatu. Njihov višemesečni boravak u Raškoj ocenjuje nezakonitim:
„U Srbiji neko mora da proglasi mobilizaciju ili pripremu za vanredno i ratno stanje, ili vanredno i ratno stanje i onda su pripadnici vojske u obavezi da odstupaju od zakonom utvrđenih normi i pravila i prava koje imaju iz radnog odnosa. U ovom slučaju to nije tako“, kazao je on.
„Ljudi su stalno na poslu, od njih se stalno nešto očekuje, smatra se da za tu platu moraju da naprave čuda. Na prvi pogled je vidljivo da vojska ima puno javnih manifestacija za koje je pitanje, koja je svrha. Tu se pojave političari i kamere i ljudima se uzme subota, nedelja… Stalno se pravi gužva i frka da bi bili u funkciji medijske prezentacije“, ocenjuje Radić.
Zbog loših uslova rada, Vojsci Srbije nedostaje kadra jer ljudi napuštaju službu.
„Manjak broj ljudi što već priznaje i Ministarstvo odbrane, i jednostavno ti ljudi zbog manjka moraju da nadomešćuju zadatke Iiposlove drugih i jako su iscrpljeni i dovedeni su do jedne ivice, do koje ne bih želeo da budem u njihovoj koži“, kazao je Bošković.
„U zadnjih pet godina vojsku je napustilo više od 10.000 profesionalaca“, ukazuje Antić.
One koje uslovi rada nisu oterali, oteraće ih plate, kažu naši sagovornici.
„Problem dnevnica vodi nekoliko godina unazad, recimo Zoran Đorđević, koji se predstavlja kao ekonomista je bio u jednom trenutku ministar odbrane, i on je postavio jedan mehanizam u kome vojniku ne treba dnevnica. On može da pojede pasulj i to će mu biti dosta“, opisuje Radić.
Petar Bošković objašnjava da za 10 godina nije povećana naknada za prevoz i iznosi 11.000, pa tako neko iz Sremske Mitrovice u Beograd na posao može doći samo osam puta, svaki sledeći dolazak plaća iz svog džepa.
„Trebalo bi da dobije 28.000, koliko dobija njegov kolega iz MUP-a. I tu nije kraj, ukoliko sede jedan do drugog u autobusu, jedan ne plaća kartu zato što izvadi svoju službenu legitimaciju i tih 28.000 dinara mu ostaje u kućnom budžetu, a oficir odnosno civilno lice u vojsci to mora da plati“, pojasnio je Bošković.
I kao da sve ovo nije dosta, sagovornici upozoravaju na partijske i političke zloupotrebe vojske.
„Ako se vi žalite na mobing u bilo kojoj formi ili bilo koju nepravdu, vaš pretpostavljeni može da formira vojno-disciplinski sud koji funkcioniše po mehanizmu kadija tuži – kadija sudi. To je sud koji on saziva od svojih kolega i uvek taj sud odluči da vi niste upravu“, kaže Radić.
„Da li se svaka prilika za zloupotrebu vojske koristi? Da. I to za marketinške svrhe. Pogledajte vežbe na šta liče, koje služe za pokazivanje i prizakivanje. Znate, to je i pre bilo, ali se nisu vežbe radile za televiziju. Vojska nije ni Jankova ni Markova, već državna. Prema tome uniformu ko obuče, ne može nositi političku uniformu“, napominje Bošković.
A rešenje za probleme u vojci, čini se, vrlo je jednostavno:
„Ne dizite dronove I avione nego plate I standard I ponovo ćete imati vojsku kako treba I ponovo će ljudi želeti da odu u vojsku“, ukazuje Bošković.
Na molbu za odgovore na pitanja TV N1 VBA i Generalštab vojske Srbije su se proglasili nenadležnim za komunikaciju sa medijima, i uputili nas na Ministastvo odbrane, čiji odgovor nikada nije stigao. VOA nam je je odgovorila da ona prikuplja informacije samo iz inostranstva.
