Pre skoro mesec dana MUP i Ambasada Kine potpisali su sporazum o kineskoj donaciji sistema čiji je cilj objedinjavanje svih hitnih službi u Srbiji. Radi se o sistemu koji bi trebalo da Srbiju integriše u sistem za reagovanje u vanrednim situacijama Evropske unije. Ni posle mesec dana još ne znamo koja oprema će biti korišćena, niti ko će podatke obrađivati. Postavlja se pitanje odakle interes Kine da investira tj. donira opremu za jedan takav sistem. Drugo pitanje je naš odnos sa EU, koja je finansirala jedan projekat koji je trebalo da pripremi infrastrukturu Srbije za implementaciju jednog ovakvog sistema, a sada se uključuje Kina kao neko ko donira opremu.
Ova donacija nije prvi vid tehnološke saradnje Srbije i Kine, program bezbednog grada kompanije Huawei, koja je pod sankcijama SAD-a, već je instaliran u Srbiji ali nije zaživeo.
Predloženim izmenama Zakona o policiji, vlast je već pokušala da legalizuje upotrebu softvera za automatsko prepoznavanje lica. Zato stručna javnost izražava sumnju da je na delu rušenje demokratije i zloupotreba ličnih podataka.
Pozivanjem broja 112 u budućnosti ćete dobiti policiju i vatrogasce i hitnu pomoć, umesto da zovete broj svake službe pojedinačno. Početak projekta je finansirala EU, a tehnologija za upravljanje sistemom je uz zid tišine stigla iz Kine – kao poklon.
„Ne postoji poklon u tom smislu. Naravno, niko vam ne može braniti da nešto poklonite, ali postoji geopolitički interes koji se tiče određenih država. U ovom bih rekao da je tu naprosto saradnja, ali ne treba isključiti i kontra usluge sa srpske strane. Treba imati u vidu da ovakve kontakte inicira srpska vlada, a ne Kina“, rekao je Aleksandar Matković sa Instituta ekonomskih nauka.
„Apsolutno ne možemo govoriti o nečemu što je besplatno. Kina ima jasan interes u ovom regionu koji je ekonomski i politički još od sporazuma Pojas-put, kojim je Srbija prepoznata kao važan partner“, dodaje Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija.
Srbija je važan partner i za EU, koja se do danas nije izjasnila da li je donacija kineske tehnologije za nju sporna, niti mogu li tehnologije poput Huaweia ugroziti bezbednost građana Srbije ili EU. S obzirom na to da srpske vlasti o detaljima sporazuma ćute, pitanje je i da li EU uopšte zna o kakvoj tehnologiji se radi.
„Generalno ne postoje prepreke za korišćenje kineske tehnologije u EU projektima, na nivou EU takva zabrana ne postoji“, rekao je Stefan Vladisavljev iz Belgrade security foruma.
Ali, kažu, postoje sumnje.
„Mi ne možemo biti sigurni kakvi su tu bezbednostni standardi primenjeni i da li se na adekvatan način i našim zakonima vodi računa o tim podacima, kako se oni prikupljaju, gde se skladište, kakva se infrastruktura koristi i tome slično“, navodi Bojan Perkov iz Share fondacije.
„Verovatno Srbija i njeno politčko rukovodstvo želi da nauči nešto od kineskog u smislu upravljanja podacima i kontrolisanja građana primenom novih tehnologija, u čemu Kina predvodi na globalnom nivou. Ovo nije jedinstveni slučaj da mi preuzimamo kineske metode, imamo i Zakon o socijalnim kartama, koji može jako da zaliči na zakon o socijalnim kartama u Kini“, rekla je Toskić Cvetinović.
Da je Srbiji neophodna zajednička telefonska linija za hitne slučajeve, jasno je već četiri godine, od kada je usvojen zakon koji službu 112 predviđa. Televizija N1 pisala je kineskoj ambasadi u Beogradu, kao i MUP-u. Ni jedna strana do emitovanja ovog priloga nije odgovorila niti na naša pitanja niti na moblu da nam sporazum dostave.
Slične nedoumice u vezi sa kineskom tehnologijom javile su se i prilikom ugradnje sistema “Bezbedan grad” kompanije Huawei.
„Opet ne znamo o kakvoj tehnologiji se radi u smislu njenih specifikacija. Problem je da je Huawei povezan sa Kinom, kompanija je pod sankcijama u SAD zbog veza sa kineskim rukovodstvom. Dakle pitanje je zaštite podataka koje ta kompanija obrađuje“, kaže Ana Toskić Cvetinović.
Sistem „Bezbedan grad“ podrazumevao je instalaciju više od 1.000 kamera u Beogradu. Zbog sumnji da je ta tehnologija bila upotrebljena za identifikaciju učesnika na protestu 2021. godine, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo je postupak nadzora u MUP-u. Utvrđeno je da tehnologija nije bila korišćena, ali…
„Zbog povezanosti sa Kinom je Huawei označen kao kompanija čiji proizvodi mogu dopirneti državnoj i industrijskoj špijunaži, ali i drugim oblicima nedozvoljenog dolaska do informacija, što je opet neka geopolitička igra“, rekao je Perkov.
Kompanija Huawei je pod sankcijama SAD, grupa kongresmena zabrinuto kontroliše širenje kineske tehnologije, a istraživački novinari pišu o korupciji. Zaposleni ove kompanije osuđeni su 2012. u Alžiru zbog davanja mita, a istrage se vode i u drugim državama. Kako navodi portal KRIK, kompanija Huawei je imala i tajne ofšor ugovore sa ljudma povezanim sa Telekomom Srbije. Na njihove račune se slilo najmanje milion evra, a cilj je bio proboj kompanije na srpsko tržište.
„Oni su imali prve kontakte 2007. 2014. i 2017. su vršene finansijske transakcije sa Telekomom. Bilo je tu velikih poklona koji su se koristili za konsultantske usluge“, kaže Aleksandar Matković.
Iz Telekoma Srbije na pitanja N1 odgovaraju da je Telekom podneo krivičnu prijavu sa ciljem da se ispitaju navodi KRIK-a, da Huawei neće biti partner pri izgradnji 5G mreže, te da će se držati Vašingtonskog sporazuma, koji podrazumeva zabranu kupovine telekomunikacione opreme od nepouzdanih proizvođača u koje amerikanci ubrajaju Huawei.
Kompanija Huawei nije odgovorila na pitanja TV N1.
