Uz inflaciju u porastu i namere centralne banke koja se spremna da poveća stope, kako bi se borila protiv nje, postoji jedno bitno pitanje koje Kanađani postavljaju o stanju naše ekonomije: Hoće li doći do recesije i kako bi ona izgledala?
Recesija se definiše kao dva finansijska kvartala pada ekonomske aktivnosti.
RBC predviđa da je kanadska ekonomija na putu ka “blagoj recesiji” u 2023., sa varijabilnim kretanjem na poljima kao što su nekretnine, tražnja za nezaposlene i odložene ekonomske posledice oko ograničenja pandemije, koje dovode do rasta BDP-a sa manje od 1 posto.
ŠTA JE TO BLAGA RECESIJA?
“Postoje različite nijanse recesije – od sive do tamno crne”, rekao je Sal Guatieri, viši ekonomista i direktor BMO Capital Markets, za CTVNews.ca u telefonskom intervjuu u ponedeljak.
“Naš stav je da ćemo se provući lagano. Očekujemo da će se privreda smanjiti za jedan kvartal sledeće godine i možda zaostati krajem ove godine. To bi se nazvalo recesijom rasta.”
“Recesija rasta”, objasnio je Guatieri, termin je kada je privreda toliko slaba da stopa nezaposlenosti raste za oko jedan posto tokom nekoliko godina.
“Ekonomija bi se, uglavnom, i dalje širila, ali samo ne dovoljno snažno da obezbedi posao za sve nove ljude koji ulaze u proces rada”, rekao je on.
Kada je u pitanju nedostatak osoblja koji doprinosi inflaciji, to zahteva od kompanija da plaćaju više – ne samo da privuku nove radnike, već i da zadrže postojeće osoblje, rekao je Guateri za CTVNews.ca u intervjuu u julu .
To zauzvrat može doprineti lančanoj reakciji povećanja troškova, objasnio je. Ali ako kompanije više ne mogu priuštiti da plaćaju radnike, manje radnih mesta postaje dostupno. Sve veći troškovi i manje posla pogoršavaju problem.
Guiatieri priznaje da drugi prognostičari predviđaju značajniju recesiju.
“Svodi se na dubinu. Koliko je dubok pad BDP-a? Ako je samo jedan posto, rekao bih da je to prilično blago. I takođe se svodi na trajanje. Da li je to samo par kvartala ili je rašireno preko nekoliko kvartala?
U proseku, rekao je on, ozbiljne recesije obično uključuju smanjenje BDP-a za oko tri posto, stopu nezaposlenosti koje pada oko tri posto ili više, “i to se dešava u nekoliko četvrtina”.
Konačno, objasnio je, postoji “velika recesija”.
“Možda je ovo ono što smo imali 2008. godine, tada se ekonomija smanjila prilično značajno – četiri ili pet posto u mnogim kvartalima. I kada je stopa nezaposlenosti porasla mnogo više od tri procentna poena.”
Prema RBC-ovom posebnom stambenom izveštaju , kako rast kamatnih stopa izaziva talasni efekat u kanadskoj ekonomiji, faktori kao što su nekretnine – s procenjenim smanjenjem cena nekretina za 12% sledeće godine – mogu dovesti do smanjenja bogatstva i stoga , i smanjene ekonomske aktivnosti.
Na njihovom sajtu, RBC kaže, ova recesija bi bila “kratkotrajna prema istorijskim standardima – i mogla bi se preokrenuti kada se inflacija smiri dovoljno da centralne banke snize stope”.
Ako inflacija brzo padne, bilo bi moguće da kanadska ekonomija krene u ono što se zove “meko sletanje”.
ŠTA JE TO “MEKO SLETANJE” ?
Investopedia, web stranica za finansijsku pismenost, definiše “meko sletanje” kao “ciklično usporavanje ekonomskog rasta koje izbegava recesiju”. Termin se pripisuje cilju centralnih banaka koje nastoje da podignu kamatne stope tek toliko da spreče pregrejavanje privrede zbog visoke inflacije.
„Meko sletanje može se odnositi i na postepeno, relativno bezbolno usporavanje u određenoj industriji ili ekonomskom sektoru“, objašnjava Investopedia.
Ekonomisti veruju da meko sletanje nije izvan domena mogućnosti, jer zahtevi nakon pandemije i dalje podstiču oporavak u nekoliko sektora, navodi RBC u izveštaju .
“Kanađani nastavljaju da podstiču oporavak u sektoru putovanja i ugostiteljstva. I više globalne cene roba podstakle su rudarski sektor. Ali kompanije se bore da pronađu radnike koji su im potrebni za proširenje proizvodnje.”
Dakle, dok Kanađani nastavljaju da osećaju ekonomski uticaj kada odu na benzinske pumpe ili prodavnice prehrambenih proizvoda, recesija bi mogla biti „blaga“, ali ekonomska realnost kaže– sa nedostatkom osoblja i većim troškovima i manjim bogatstvom – recesija neće biti tako blaga.
Postoji reč za ovo. To se zove “vibecesija”.
ŠTA JE “VIBECESSION”?
Termin je skovala Kyla Scanlon, pisac i influencer, a pripisuje se javnoj interpretaciji ekonomske stvarnosti.
Scanlon tvrdi da “kako se osećate utiče na to kako se svi osećaju”, rekla je, držeći da je raspoloženje potrošača glavna komponenta rasta BDP-a.
“Uzimamo iskustvo i dokaze, oblikujemo očekivanja, što iskrivljuje percepciju i deluje kao prisilna funkcija za interpretaciju”, napisala je na svojoj stranici.
“Dakle, kada se ljudi osećaju loše (kao što se trenutno osećaju) mogli bi povući neke aspekte potrošnje – kao što smo videli. Inflacija je bauk u prostoriji.”
WealthSimple, koji je razbio koncept “vibecesije” u biltenu, smatra taj koncept inverznim od mekog sletanja.
U kontekstu kanadske ekonomije – s visokim otplatama kredita i rastućim računima za namirnice – „vibecesija“ bi na kraju dovela do pada inflacije dovoljno da spreči centralnu banku da podigne kamatne stope, ali će zadržati pogoršano raspoloženje potrošača u celoj zemlji, objašnjava WealthSimple.
U telefonskom intervjuu, Guiatieri je istakao da “postoje drugi [ekonomisti] koji predviđaju pravu recesiju — pad BDP-a za dve četvrtine ili širi pad ekonomske aktivnosti.”
SERBIANNEWS/CANADA
