Nasilje na internetu doživelo je čak dve trećine srednjoškolaca i svaki drugi đak osnovne škole. To su užasavajući podaci i oni jasno kažu da je cela naša mlada populacija praktično bila izložena nekom vidu nasilja u digitalnom prostoru. Ovo, dakle, nisu sporadični incidenti, a još manje su pojave za koje možemo da pomislimo da su prolazne i da će nestati kao što su i došle – rekao je Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine, otvarajući današnju konferenciju o vršnjačkom digitalnom nasilju.
On je dodao da je skoro svaki slučaj zabeleženog digitalnog nasilja u stvari vršnjačko nasilje.
Dačić je kazao da je digitalni svet za mlade svet u kojem oni žive, u kojem su se i školovali u poslednje dve godine zbog pandemije, u njemu se zabavljaju, ali nažalost, dolaze i u rizične situacije za koje nisu pripremljeni.
Tatjana Đurašković, glavna inspektorka u Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u MUP-u Srbije, je rekla da se akcija „Armagedon“ sprovodi od 2010. godine u okviru tog odeljanja i da je do danas podneto skoro 500 krivičnih prijava protiv 400 lica zbog izvršenja 663 krivična dela protiv polne slobode na štetu maloletnih lica.
Kako je kazala, najčešće je u pitanju krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju.
Đurašković je rekla da, kad se jednom prijavi pornografski materijal, on služi dalje za prinudu.
Prema njenim rečima, primetan je trend porasta broja krivičnih dela i izvršilaca, što je i rezultat povećanog broja prijava građana, odnosno roditelja, a prijave se uglavnom odnose na neku vrstu seksualnog uznemiranja ili seksualne eksploatacuje putem interneta.
Đurašković je precizirala da je prošle godine podneto 135 krivičnih prijava, a od početka ove godine 50.
Milja Krivokuća, članica grupe Ministarstva prosvete za prevenciju nasilja, je kazala da škole izveštavaju to ministarstvo o trećem nivou nasilja i da je digitalno nasilje u porastu, ali da se ono ne može izdvojiti kao dominantno u odnosu na druge oblike nasilja.
Na konferenciji je iznet podatak da samo tri do pet odsto dece prijavljuje roditeljima ako su žrtve digitalnog nasilja, jer imaju strah od kazne i nerazumevanja.
Roditelji su tek treća ili četvrta osoba kojoj se deca poveravaju, a na prvom mestu su vršnjaci, pa potom neka osoba koja je detetu bliska, ali nije roditelj.
Psihološkinja Ana Mirković je rekla da postoji hiljade znakova koji ukazuju da detetu nije dobro i da svaki roditelj može to da prepozna.
Ona je poručila roditeljima da slušaju svoju decu, da postavljaju pitanja i otvaraju razgovor sa decom jer će u toj dvosmernoj komunikaciji doći do nekih podaataka.
– Roditelji su skloni da za sve okrivljuju digitalne tehnologije, a naša primarna uloga je bavljenje decom i ništa nam nije važnije. Ne može biti kriv telefon. Ako dete ima problem mi moramo prvi da ga prepoznamo i da, inicirajući komunikaciju, pomognemo da se on rešava. Važno je da slušamo i razumemo našu decu, a to se ne dešava. Već sa sedam, osam meseci dete dobije telefon kao digitalnu cuclu i mi kažemo „ćuti i daj mi par minuta moje slobode u parku, restoranu“, a onda taj telefon postaje digitalna dadilja – rekla je Mirković.
Konferencija „Vršnjačko digitalno nasilje: kako mu stati na put“ se održala pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, a u organizaciji European Communication Center, prema rečima ministra prosvete Branka Ružića, posvećuje veliku pažnju prevenciji nasilja i razvoju digitalnih kompetencija.