Na sajmu turizma akcenat je, za razliku od ranijih godina, umesto na popustima – na animiranju građana da uopšte putuju
Broj rezervacija za putovanja iz Srbije od početka ove nedelje ponovo raste, a najveće interesovanje je za Grčku koja je za naše turiste očigledno nesporna, bez obzira na krizu. Suzdržanost je, kažu u agencijama, prisutna samo u slučaju plaćanja, jer putnici, poučeni ranijim iskustvom, ne žele da dođu u situaciju da daju novac za putovanja na koja iz bilo kog razloga ne mogu da odu. Postoji i mogućnost da Poreska uprava ponovo zatraži od agencija na uvid spiskove sa imenima turista koji imaju da plate 5.000 evra za letovanje, kako bi te podatke ukrstili sa primanjima istih koji bi da odu na odmor o svom trošku.
Domaće destinacije su takođe zanimljive i očigledno je da će se i ove sezone mnogi opredeliti za odmor u Srbiji, posebno kada se ima u vidu da cene energenata rastu i da se za većinu mesta na koje se putuje avionom ne zna koliko će iznositi doplata za prevoz.
U Beogradu je počeo i Sajam turizma i prema prvim utiscima najveći izazov za agencije biće da animiraju posetioce da uopšte putuju. Iako su ranijih godina, u vreme održavanja sajma, mnogi odlazili kako bi uplatili ranije aranžmane i obezbedili popuste, to ovog puta nije slučaj.
– Vidi se da je interesovanje malo i sve je daleko od onoga što smo očekivali. Akcenat je na animaciji ljudi da putuju. Mislim da ova sezona može biti velika prekretnica u negativnom smislu, jer ako ne bude dobra teško će preživeti i agencije i mnogi drugi koji su orijentisani na turizam. Sa druge strane, kako čujemo od predstavnika turskih agencija niko iz zapadne Evrope ne otkazuje rezervacije. Dolazak su potvrdili i gosti iz Velike Britanije, Poljske i Nemačke i čak su nam rekli da očekuju sezonu koja bi trebalo da bude bolja od 2019, a to im je inače bila treća najuspešnija godina u ovom veku – kaže za „Politiku” Aleksandar Seničić, direktor „Jute”.
Kad je reč o destinacijama koje naši građani tradicionalno najviše posećuju uslovi za putovanja su uglavnom isti, s tim što ima zemalja poput Turske koja je odlučila da dodatno animira goste time što će omogućiti ulazak samo sa ličnom kartom. Ovo je, navodi Seničić, očekivano, jer i van sezone sa juga Srbije svakodnevno u pravcu Turske imamo po nekoliko polazaka i ova zemlja je vrlo zanimljiva za naše turiste. U Turskoj se, inače, nadaju da će i Rusi ipak doći i da neće otkazati rezervacije, ali to je i dalje vrlo neizvesno. Izostanak gostiju iz Rusije će svakako pogoditi velike turističke destinacije, ali to može dovesti i do pojeftinjenja aranžmana.
Oporavak evropskog turizma je posle dve godine pandemije ponovo doveden u pitanje. Uticaj rusko-ukrajinskog rata se već sada oseća, a još je teže predvideti kakve će posledice ova kriza ostaviti na turističku industriju koja čini približno 10 odsto evropskog BDP-a i zapošljava 33 miliona ljudi.
Prema podacima Evropske komisije za putovanja oporavak jeste usporen, ali nije zaustavljen kao što je to bio slučaj pre dve godine na početku pandemije. Oni napominju da je primetno interesovanje za putovanjima unutar Evrope, čak se beleži i rast broja rezervacija unutar evropskih zemalja, dok je situacija sa dalekim mestima drugačija. Mnogi se i dalje teško odlučuju za putovanja sa više neizvesnosti.
Prema zaključcima Evropske komisije za putovanja, rat u Ukrajini će sigurno uticati na evropsku privredu i turizam, a najviše posledica će osetiti istočnoevropske destinacije koje su u neposrednoj geografskoj blizini Rusije i Ukrajine, kao i gradovi na Mediteranu koji su do sada bili omiljena mesta za boravak gostiju iz Rusije. Sa druge strane poverenje putnika je opet poljuljano i sve je teže napraviti planove za budućnost. Prema poslednjim podacima posle dve godine trajanja pandemije raste interesovanje za turističke zemlje poput Španije, Grčke, Francuske i Italije. Samo dve nedelje od početka rata u Ukrajini broj rezervacija je za 22 odsto smanjen u odnosu na najuspešniju turističku 2019. godinu, što i nije loš rezultat.
