Godinama su ljudi iz odbrambene zajednice upozoravali da će sledeći veliki rat biti događaj ” brani se sa onim šta imaš ” gde će se svaka nacija pojaviti i boriti se sa onim što ima.
Razlika između pobede i poraza zavisila bi od toga koliko brzo i efikasno neka zemlja može mobilizovati i manevrisati svojim snagama.
Takav mentalitet je prožimao hladni rat. Ona je decenijama delila Evropu na dva teško naoružana tabora i bacila dugu senku nuklearnog terora na tri generacije.
Tenkovi, bodljikava žica i topovi su nestali od ranih 1990-ih. Nedavna aktivacija 3.400 vojnika, mornara i avio posade za dužnost u NATO snagama odgovora (NRF) donela je sa sobom jeziv odjek tih davnih vremena.
Takođe je razotkrila neke od velikih nedostataka sa kojima se kanadska vojska suočava u ljudstvu i opremi.
Kanadska vojska, na primer, nema namensku protivvazdušnu odbranu koja bi zaštitila vojnike na zemlji od jurišnih helikoptera i lovačkih bombardera. Kako je bivši komandant vojske, a sada načelnik štaba odbrane general Wayne Eyre rekao za CBC News pre dve godine, Kanada se oslanja na svoje saveznike za tu vrstu zaštite.
Prema nekoliko analitičara odbrane, kanadski CF-18 stari četiri decenije bili bi ranjivi na ruski savremeni sistem protivvazdušne odbrane S-400 Trijumf.
Kraljevska kanadska ratna mornarica, sa svojim novomodernizovanim fregatama, ima problema kada je u pitanju formiranje operativnih snaga jer nema namenski brod , koji može ući u borbenu zonu (iznajmljeni brod za dostavu MV Asterix je u tome sprečen ugovorom).
Trenutni vojni predstavnik Kanade u NATO-u, viceadmiral Scott Bishop, fokusirao se na pozitivno dok je svedočio pred komitetom Parlamenta u sredu. On je upitan o upotrebljivosti flote borbenih aviona i napomenuo je da je zemlja pozvana da izvrši niz NATO misija.
“Dobijamo velike zasluge od naših saveznika za posao koji naši muškarci i žene rade u tim misijama”, rekao je Bishop. “Rekao bih da ne vidimo nikakav uticaj u smislu naše sposobnosti da isporučimo NATO-u ono što smo obavezali.”
Na nedavno pitanje o mogućoj potrebi na hiljade dodatnih vojnih pripadnika Evropi, ministarka odbrane Anita Anand rekla je da Kanada ima kapacitet da ispuni svoje obaveze iz saveza, čak i sa svojim relativno malim snagama od otprilike 65.000 redovnih pripadnika i 30.000 rezervista.
Ali postoji razlika između vojnog kapaciteta i održivosti.
Uticaj pandemije na vojnu spremnost
U 2019-20, pre nego što je pandemija udarila, Ministarstvo nacionalne odbrane (DND) procenilo je da bi 80,3 % vojske moglo ispuniti svoje operativne obaveze kada budu pozvane, prema dokumentima federalnog budžeta koji su dostavljeni prošlog proleća. Cilj od 100 % spremnosti trebao je biti postignut do 2025. godine.
Ali COVID-19 je napravio pustoš sa vežbama i kursevima koji su trebali održavati da vojnike, mornare i vazdušne posade učini spremnim i oštrim.
Kako je tačno pandemija uticala na vojnu operativnu spremnost nije jasno, jer ministarstvo kaže da nema dostupnih ažuriranih podataka. Osoblje je možda uopšteno spremno za odlazak, ali postoji zabrinutost u vezi sa stanjem kanadske vojne opreme.
“Postoji rizik da DND/CAF može imati poteškoća da održi svoje materijalne sposobnosti na pravom nivou za podršku operacijama”, upozoravaju planovi Ministarstva odbrane.
Budžetski dokumenti pokazuju da je 2019-2020. 98% mornaričkih brodova i opreme bilo ispravno i spremno za raspoređivanje prema potrebi.
Vojska, vazduhoplovstvo beleži pad u pripravnosti
Vojska i vazduhoplovstvo su druga priča. Samo 65,4 % vojne opreme i vozila smatralo se ispravnim – što je strmoglav pad u odnosu na prethodnu budžetsku godinu. Avio snage bi mogle prikupiti samo 60,8 % svoje flote za aktivnu službu u vremenskom okviru 2019-20.
Kanadske trupe u Avganistanu koristile su frazu koju su Amerikanci ispisali da opišu pristup vlasti Otave ratu: “Vojska je u ratu, kao što je i nacija je u tržnom centru.”
To je taj mirnodopski mentalitet za koji jedan bivši vrhovni komandant vojske kaže da Kanada treba da ostavi po strani jer se suočava sa trenutnom krizom.
Penzionisani general-potpukovnik i bivši liberalski poslanik Andrew Leslie rekao je da su prethodne liberalne i konzervativne vlade u nekim slučajevima dejstvovali brzo da opreme vojsku za Avganistan – ali su se napori brzo zaustavljali.
Bilo je potrebno puno bivšem ministru liberalske vlade Johnu Manleyemu, da zahtva da vojska dobije svu potrebnu opremu – uključujući helikoptere i iznajmljene dronove – za borbu protiv Talibana.
Leslie je rekao da su današnje okolnosti mnogo strašnije.
“Ovo je drugačije”, rekao je. “Ovo ima potencijal da bude treći svetski rat ako pogrešno shvatimo, ako ne dopustimo odvraćanju da radi svoj posao.
“A da bismo odvraćanje učinili efikasnim, moramo da radimo svoj posao, a to je da se prema njemu odnosimo sa hitnošću i ozbiljnošću koju zaslužuje.”
Ako zapadne demokratije poput Kanade „pogrešno shvate, rukovodstvo koje vodi napad na Ukrajinu, možda pomisle da mogu nastaviti dalje“, rekao je Lesli, misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina.
Pošaljite trupe odmah, kaže Leslie
Postoji kanadska borbena grupa od 500 vojnika u Letoniji, a Kanada je obavezna da pošalje artiljerijsku bateriju od 120 vojnika, zajedno sa još jednom fregatom za flotu alijanse i avion za pomorsko osmatranje.
Anand je rekla da Kanada čeka poziv NATO-a da isporuči dodatnih 3.400 vojnika, mornara i članova posade. Ali Leslie je rekao da veruje da bi trebali otići sada, nakon jednostranog pojačavanja garnizona u istočnoj Europi od strane SAD-a i Ujedinjenog Kraljevstva.
“Potreban nam je maksimalni broj vojnika koji godinama obećavamo NATO-u,” rekao je on. „Zato isporučimo ih što je pre moguće.
“A pod što je pre moguće, ne mislim na 30, 60, 90 dana. Mislim u roku od jedne dve sedmice.”
Oprema bi mogla pratiti te trupe u inostranstvu, dodao je.
Ambasador Kanade pri NATO-u David Angell, svedočeći u sredu pred komitetom za odbranu, rekao je da alijansa još nije videla nikakve znake da je Rusija spremna da napadne ciljeve van Ukrajine.
NATO kaže da je spreman i da je aktivirao pet odbrambenih planova za odgovor u slučaju eskalacije situacije.
Budući da je kanadska vojska mala, rekao je Leslie, trebala bi promeniti neke od svojih redovnih rutina kako bi odgovorila na izazov u istočnoj Evropi.
Decenijama je kanadska vojska rotirala svoje bataljone kroz ratne zone i dužnosti očuvanja mira u rasporedima od šest do devet meseci. Sa tako relativno velikim snagama koje idu u istočnu Evropu, rekao je Leslie, vojska bi trebala prepoznati da treba da zadrži trupe na pozornici, kao što je to činila tokom Drugog svetskog rata.
“Kasnije se brinite o rotacijama”, rekao je Leslie. „Ako će biti tamo godinama, dobro. Ako su trupe potrebne šest meseci ili godinu dana, mogu otići i ostati.
“Ovo je hitan slučaj.”
SERBIANNEWS/CANADA
