Bivši lider Progresivne konzervativne stranke Robert Stanfield, imao je svojih nekoliko sumnji na kraju dugog političkog života, zbog čega mnogi misle da je on najbolji premijer kojeg Kanada nije imala.
Međutim, rekao je da mu je jedino žao kao lideru opozicije, što je dao Pierreu Trudou saglasnost kada se pozivao na zakon o ratnim merama. Stenfild je kasnije priznao da je bolje bilo da se nije složio, jer je podržao politiku za koju je rekao da podstiče „konfrontaciju, eskalaciju i razočaranje“.
“Mislim da su se stvari mogle smiriti manje drastičnim merama”, rekao je za Maclean’s.
Stanfieldova razmišljanja su relevantna za debatu o pozivanju na Zakon o vanrednim situacijama od strane drugog premijera po imenu Trudo.
Je li savezna vlada imala opravdanje da koristi nuklearnu opciju proglašavanja vanrednog stanja javnog reda u borbi protiv „konvoja slobode“?
Sve je veći broj mišljenja koje veruje da je mlađi Trudo preterao.
Sujit Choudhry, ustavni pravnik, rekao je da nije siguran da su zakonski zahtevi za zakon o vanrednim situacijama ispunjeni, što je ključno ako bi postojala bilo kakva pretnja vlade Kanade da očuva suverenitet, sigurnost i teritorijalni integritet zemlje.
Kao što smo videli u Couttsu, AB, i Windsor, ON, policija je uspela ukloniti proteste bez pribegavanja bilo kakvim odredbama zakona o vanrednim situacijama – što je ministar za vanredne situacije Bill Blair i potvrdio prošlog vikenda, kada je rekao da policija ima sve potrebne alate .
Kanadsko udruženje za građanske slobode takođe je sugerisalo da savezna vlada nije ispunila prag neophodan za proglašenje vanrednog stanja, a da joj to dozvoljava da zaobiđe sudove.
“Suočeni smo s baukom hiljada ljudi koji su direktno pogođeni hitnim nalozima koji ne podležu sudskim nalogima ili sudskom nadzoru”, rekla je Abby Deshman, direktorka odeljenja za krivično pravo CCLA. “Ne pretvaram se da znam sve što zna federalna vlada, ali ono što znam je da moramo živeti u zemlji koja prihvata i proteste, čak i one koji ometaju druge.… To znači živeti u demokratiji.”
Ministarka finansija Chrystia Freeland bila je izričita, da će nove odredbe omogućiti bankama da zamrznu ili obustave račune svih koji su uključeni u blokade bez sudskog naloga. “Ovde se radi o praćenju novca”, rekla je ona, dodajući da će korporativni računi vlasnika kamiona biti zamrznuti i njihovo osiguranje suspendovano.
Takve ekstremne mere već su narušile demokratske akreditive Kanade u inostranstvu. Nayib Bukele, desničarski populistički predsednik El Salvadora, napisao je na Tviteru da je kredibilitet Kanade kao demokratije “sada nula”.
Federalni ministri dali su mračne naznake da je problem teži nego što oni mogu reći. Blair je rekao za CBC Radio da među demonstrantima ima “ekstremistički, naoružani element koji je dobro koordinisan”. Kada su ga upitali da li postoje dokazi o skladištu oružja u Otavi sličnom onom pronađenom u Couttsu, on je rekao da ne može govoriti o bilo kakvim obaveštajnim podacima koje policija može imati, ali da se iza blokada krije “zločinačka namera”.
Tu poruku ponovio je Marco Mendicino, ministar javne sigurnosti, koji je rekao da proteste koordinira “vrlo mala, organizovana grupa, vođena ideologijom da zbaci vladu “.
Vlada je u utorak objavila naredbu Veća koja se poziva na Zakon o vanrednim situacijama, u kojoj se navodi da pretnja nacionalnoj sigurnosti koja opravdava takve drastične mere zaista predstavlja strah od terorizma. U njemu se kaže da se blokade „provode u vezi s aktivnostima koje su usmerene ka ili kao podrška pretnji ili korištenju dela ozbiljnog nasilja protiv osoba ili imovine, uključujući kritičnu infrastrukturu, u svrhu postizanja političkog ili ideološkog cilja unutar Kanade. .”
Možda postoje dobri razlozi da se proglasi vanredno stanje, ali vlada ih još nije predstavila Kanađanima. Umesto toga, od nas se traži da joj verujemo.
Leah West, profesorka na Univerzitetu Carleton koja je specijalizovana za pravo nacionalne sigurnosti, rekla je da je ovo čin bez presedana u kanadskoj pravnoj istoriji. “Očekivati da bilo ko od nas slepo veruje da su zakonski pragovi ispunjeni, nije odgovorna vlada”, rekla je ona na Twitteru.
Perrin Beatty, predsednik kanadske privredne komore (i ministar odbrane, kada je Zakon o vanrednim situacijama uveden 1988.), rekao je da nam je potrebno više informacija od vlade na brojnim frontovima. „Koja je tačno ta moć za koju je vlada smatrala da nije dostupna prema postojećem zakonodavstvu?“ on je rekao. “Čin je osmišljen kao krajnja mera. … Ne kažem da vlada to nije trebala koristiti, ali bi trebala objasniti zašto je smatrala da je to neophodno.”
Kako je Beatty istakao, zakonodavstvo je dizajnirano da bude višeslojno kako bi zaštitilo prava, zahtevajući od vlade dan da se sve objasni u Parlamentu i odredi prekid nakon 30 dana.
Raspoloženje javnosti snažno ide u prilog vladinoj akciji, ako je verovati ovonedeljnoj anketi Instituta Angus Reid, sa sedam od 10 Kanađana koji pozivaju na upotrebu sile, a ne na pregovore, za rešavanje blokada.
Te brojke trebale bi biti šamar za demonstrante koji misle da vraćaju “slobodu” u ime kanadskog naroda. Većina razumnih građana želi da odu kući.
Ali to ne opravdava davanje otvorenu kartu saveznoj vladi da se ogluši o građanske slobode.
Trudo je u utorak u Parlanentu rekao, da će vladine akcije biti “u potpunosti u skladu s Poveljom o pravima i slobodama”.
To ćemo tek videti.
Oktobarska kriza 1970. godine bila je traumatičan događaj za sve koji su je proživeli. Stanfield je priznao da je pogrešio što je verovao Trudoovoj vladi kada je proglasila stanje “uhapšene pobune”. U tom slučaju, građanske slobode su suspendovane, stotine ljudi su uhapšeni u gluvo doba noći, ali je samo nekolicina ikada osuđena. Lider NDP-a Tommy Douglas, koji se protivio Zakonu o ratnim merama, uporedio je to kao da “ koristimo čekić za razbijanje kikirikija”.
Mlađi Trudo je ove sedmice u Parlamentu rekao da on samo vrši “odgovorno vođstvo”. On traži naše poverenje – bez provere – da je odgovor proporcionalan pretnji.
Ali Stanfieldovo iskustvo je poučno. Naveo je da je stariji Trudo koristio Zakon o ratnim merama barem delimično kako bi učvrstio svoje birače, rekao je za Maclean’s dve godine nakon oktobarske krize.
Ako Džastin Trudo želi izbeći slične optužbe za cinizam, moraće biti transparentniji s Kanađanima nego što je bio, i da objasni zašto ovaj put treba da se maše čekićem.
SERBIANNEWS/CANADA
