Južno od Saskatoon-a, smeštena u ravnicama Saskatchewan-a, nalazi se nedovoljno cenjena vojna baza kanadske vojske.
Odred kanadskih snaga Dundurn relativno je mali. Ali, skladište municije istočno od objekta, skladište municije kanadske vojske Dundurn, je najveće te vrste, u smislu raspoređenih vojnika i u pogledu površine, prema Ministarstvu odbrane.
Dundurn čuva oko 60% inventara ubojnih sredstava kanadske vojske.
Procenjuje se da odeljenje za nacionalnu odbranu poseduje opremu vrednu gotovo dve milijarde dolara, objekt deluje kao distributivni centar za vojnike raspoređene širom zemlje i širom sveta.
Skriveno u 30 magacinskih objekata, upakovanih u njihove originalne cevi, nalazi se 83.303 kanadskih raketa (CRV7). Preostale zalihe nekada popularnog oružja, koje je dizajnirano u Kanadi, a povučeno iz upotrebe 2000-ih, uskoro će biti uništeno.
Korak napred
Iako CRV7 zauzima svoje mesto u nacionalnoj vojnoj istoriji, malo će ljudi prepoznati ovo ime.
Samo su ljubitelji vojnih simulacionih igara ili ljubitelji vojne istorije verovatno pročitali referencu za raketni sistem koji je kanadska vojska usvojila sedamdesetih.
Ali oni koji su koristili oružje kad je prvi put razvijeno, dobro ga se sećaju.
André Deschamps, penzionisani general-potpukovnik, bio je jedan od njih.
Pre nego što je postao zapovednik Kraljevskoga kanadskog ratnog vazduhoplovstva, Deschamps je bio pilot.
Leteo je borbenim avionima poput C-104 Starfighter, koji su bili opremljeni za nošenje CRV7.
“Osamdesetih godina [CRV7] sigurno je bio korak napred za nas u avijaciji”, rekao je Deschamps u intervjuu za CBC News.
Saradnja i inovacije
CRV7 je dizajniran tokom hladnog rata.
Dve političke ideologije, komunizam i kapitalizam, na čelu sa Sovjetskim Savezom, odnosno Sjedinjenim Američkim Državama, borile su se za kontrolu širom sveta kroz seriju posrednih sukoba i zakulisnih igara moći.
U savezništvu sa Sjedinjenim Državama, a protiv Sovjetskog Saveza, bile su članice organizacije severnoatlantskog saveza (NATO), koji uključuje i Kanadu.
Deo ovog mandata je deljenje vojne tehnologije i standardizacije vojnih hardvera.
Kanadske oružane snage uglavnom su nabavljale oružje ili opremu od saveznika, a zatim ih prilagođavale ili modifikovale za svoje vojnike.
CRV7 je bio suprotan primer.
Redak je primer vojne opreme koja je ovde u Kanadi dizajnirana, a zatim su je saveznici iz NATO-a naširoko prihvatili.
“Bio je to značajan porast dometa i ubojitosti zbog dodatne brzine rakete, kada je bojna glava delovala prilično razorno na sve na šta je bila usmerena”, rekao je Deschamps.
Rakete su raspoređene sa kanadskim borbenim pilotima u Evropi tokom hladnog rata, a Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka i Češka su među zemljama koje su ih koristile.
Korištenje CRV7 među saveznicima takođe je kanadskoj vojsci davalo osećaj ponosa, kaže penzionisani major Harold Skaarup, bivši obaveštajac.
Rekao je da je raketni sistem bio i ostao sjajan primer kanadskih inovacija i saradnje.
“Nećemo sami moći zaustaviti svetski rat. Moramo raditi sa prijateljima”, rekao je. “Dakle, razgovaramo jedni sa drugima. Sarađujemo jedni sa drugima. A kad neko dobije dobru ideju, mi je podelimo . Jedan od primera za to je upravo ova raketa.”
Ali kao i hladni rat, CRV7 je izbledio u sećanju. Raketa je proglašena viškom jer su razvijena nova, isplatljivija oružja i tehnologije.
Deschamps kaže da je to sve deo evolucije rata.
“Kako se tehnološki sistemi poboljšavaju, dolazi do novih sredstava za postizanje efikasnih borbenih efekata”, rekao je.
“CRV7 je bio je dobro osmišljeno i efikasno oružje u smislu da je bilo isplativo … moglo bi se koristiti u širokom spektru aviona, koji se koristio u avionima sa fiksnim krilima, lovcima i lakim jurišnim avionima,” rekao je. “Korišten je na helikopterskim napadnim brodovima. Dakle, bio je dovoljno svestran da ga možete prilagoditi u osnovi bilo čemu što leti.”
Tender za odlaganje
Konačnih 83.000 funkcionalnih CRV7 koji su ostali u CFAD-u Dundurn, kupljene su 1987. i 1988. godine, prema izjavi predstavnika iz Ministarstva odbrane. Tamo se nalaze otkako je vojska prestala da koristi ove rakete negde između 2005. i 2007. Na tenderu koji je nedavno objavila savezna vlada, traži se da se i poslednje rakete razoružaju i unište.
Cilj je obaviti ovaj posao u roku od šest godina nakon dodele ugovora.
