Više od 75 odsto građana Srbije smatra da je zdrava ishrana važna, ali manje od četiri odsto njih kaže da se hrani zdravo, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani koje je predstavljeno danas u Beogradu.
Svaki peti stanovnik u Srbiji je gojazan, a još 35 odsto građana ima problema s viškom kilograma, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Epidemija gojaznosti zahvatila je celu planetu, a ni Srbija nije pošteđena. Najviše raste broj gojaznih među decom.
Nepravilna ishrana – brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, preskakanje obroka, ali i slaba fizička aktivnost, glavni su krivci za višak kilograma kod dece u školskom uzrastu.
Glavni razlog zbog čega su naveli da se ne hrane zdravo jesu nedostatak vremena, novca, stres i uklapanje u socijalno okruženje. Ono što posebno zabrinjava jeste da gotovo 25 odsto stanovnika preskače doručak u toku radne nedelje.
Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta Batut Dragana Jovanović rekla je na panelu “Važno je da znamo šta jedemo” da je gojaznost rastući problem kod dece i da u prevenciji gojaznosti ključnu ulogu imaju roditelji.
Ona je istakla da je pravilna ishrana važna od samog rođenja deteta, da za novorođenče majčino mleko ima značajnu ulogu sve do šestog meseca života, kao i da se kasnije prvo u ishranu uvodi povrće a zatim meso.
“Tokom rasta i razvoja, koji je vrlo intenzivan kod dece, očekuje se da i energetski unos bude odgovarajući. Neophodno je da se unose sve vrste namirnica – žitarice, različite vrste hlebova, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, kao i da se izbegavaju slatkiši“, pojasnila je Dragana Jovanović.
Napominje da je jedan od kritičnih perioda, što se tiče pravilne ishrane, polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjačkog uticaja. Presudnu ulogu u tom periodu imaju roditelji, ali i zrelost deteta.
Sledeći važan period je adolescencija, kada može doći do oštećenja zdravlja raznim dijetama. Mladi samoinicijativno isključuju pojedine vrste namirnica, a da se pri tom ne konsultuju sa stručnjacima.
“I u odraslom dobu mora da se vodi računa o ishrani. Svi moramo da nađemo dovoljno vremena za naše zdravlje. Osim raznovrsne, zdrave ishrane, mora se voditi računa i o količini hrane koje unosimo, jer se menja hormonski status i kod muškaraca i kod žena”, pojasnila je Jovanovićeva.
Ističe da je gojaznost bolest i da može da bude uzrok različitih drugih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma…
A šta ulazi u sastav proizvoda koje kupuju i jedu, zna zanemarljiv broj građana Srbije. Istraživanje je pokazalo da samo 15 odsto ispitanika redovno čita deklaracije na proizvodima, a da 70 odsto ispitanika to čini povremeno.
“Istraživanje je pokazalo i da su građani sve obaveštenji o hrani koju kupuju, pa tako gotovo 15 odsto ispitanika redovno čita deklaracije na proizvodima, što je za deset odsto više nego što je pokazalo istraživanje rađeno pre dve godine”, izjavio je stručnjak za održivi razvoj kompanije Delez Srbija Uroš Radojević.
Na panel diskusiji o zdravijim navikama u ishrani građana Srbije “Važno je da znamo šta jedemo”, Radojević je istakao da je istraživanje pokazalo i da više od 70 odsto ispitanika povremeno čita deklaraciju kod određene vrste proizvoda ili kada traže informaciju o određenom nutrijentu.
“Kod oko 55 odsto ispitanika deklaracija utiče na odabir proizvoda”, rekao je on.
Dodao je da ispitani potrošači zdravom hranom smatraju voće, povrće, hranu pripremljenu kod kuće, a prepoznaju da je važan i način pripreme, pre svega dodavanje soli, šećera, masti, što nije bio slučaj u istraživanju 2017. godine.
Prema njegovim rečima, građani su svesni i da je važan i adekvatan unos tečnosti, kao i izbalansirana i raznovrsna ishrana.
Radojević je najavio da će kompanija Delez, radi bolje informisanosti potrošača o sastavu prehrambenih proizvoda, naredne godine uvesti novi, pojednostavljeni, sistema obležavanja za proizvode robne marke “Premija”.
Objasnio je da je reč o sistemu koji je uveden u Francuskoj, gde je razvijen uz pomoć tamošnjeg Ministarstva zdravlja, i već se primenjuje u Belgiji, a koji daje sumiranu ocenu o proizvodu, odnosno njegovom sastavu, koliko sadrži kalorija, šećera, masti ili vlakana, voća ili povrća i to na skali od A do E.
Takvo obaveštenje se, naveo je Radojević, stavlja na prednju stranu ambalaže i predstavlja pojednostavljenu informaciju koja služi kao dopuna, a ne zamena deklaraciji i trebalo bi da pomogne potrošačima pri odluci koliko kog proizvoda bi trebalo da konzumiraju.
IZVOR: MONDO.RS
https://mondo.rs/Magazin/Zdravlje/a1232931/Kako-se-hrane-Srbi-sta-jedu-Srbi.html