Kako do struje iz sunca ako su kupci novih stanova potpisali da graditelj može da upravlja i koristi krov a on hoće da nastavi s nadogradnjom
Postavljanje solarnih panela na krovove zgrada kojim bi domaćinstva proizvodila zelene kilovate za sebe ali i za prodaju, što im omogućava novi zakon, ne podrazumeva samo da se pozove majstor koji će da ih instalira, nego mnogo više od toga. Pogotovo ako je reč o stanarima novih zgrada koji su potpisali kupoprodajni ugovor i dali investitoru pravo slobodnog upravljanja i korišćenja zajedničkih prostorija, pre svega krova. A da pojma nisu imali da zbog toga ne mogu da ugrade solarne ploče.
Upravo je to slučaje pojedinih naših čitalaca koji su se javili za dodatno pojašnjenje, jer su shvatili da sada ne mogu da postave panele zbog toga što krov nije njihov. Kako se može videti u njihovim gotovo identičnim kupoprodajnim ugovorima iz Beograda i Novog Sada, jasno je da je praksa investitora postala upravo to „da se kupac saglašava da prodavac slobodno može da upravlja i koristi krov, da menja njegovu namenu i da ga rekonstruiše, čime kupac stana daje neopozivo odobrenje prodavcu da može bez dalje saglasnosti kupca da upotrebljava tavanski prostor i zajedničke prostorije, i da pristaje da ova odredba ugovora predstavlja valjanu legitimaciju pred nadležnim organima”.
Upitani šta da rade stanari zgrade koji su rešeni da ugrade panele i proizvode zelene kilovate, a investitori im sada to ne odobravaju jer ove zajedničke prostorije zgrade žele da koriste za nadziđivanje novih stanova, u Ministarstvu energetike za naš list kažu da su ugovori o kupoprodaji stanova isključivo stvar odnosa upravo ugovornih strana – obligaciono-pravni i zaključuju se saglasnošću volja.
– Iz navedenog primera, napominjemo dve stvari. Zakonom o svojinsko pravnim odnosima propisano je da na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova objekta (stanova, poslovnih prostora…) imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Kako je krov zajednička svojina stanara, moguće je da su ugovorom o kupoprodaji investitoru dali pravo raspolaganja nad krovom. U tim slučajevima, investitor bi, zbog dokaza o pravu raspolaganja, imao mogućnost postavljana solarnih panela kao elektrane na solarnu energiju, a ne sami vlasnici zgrade – odgovaraju u resornom ministarstvu.
Prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu energetike Jovanke Atanacković, u Srbiji ima oko 600 kvadratnih kilometara površine krovova koji mogu biti iskorišćeni za instaliranje solarnih panela. Ovo je, kako je, potvrdila, zvaničan podatak Republičkog geodetskog zavoda. U resornom ministarstvu još dodaju da se, na osnovu procenjene ukupne površine krovova (na privatnim, javnim, komercijalnim i industrijskim zgradama), predviđa da bi postavljanjem krovnih solarnih panela na oko 10 odsto ove površine potencijalno mogla obezbediti nova instalisana snaga od šest gigavata.
Kupci stanova koji su se obratili našem listu navode da u celoj priči možda do solarnih panela mogu da dođu i drugim putem, pošto dokažu da su ovakvi ugovori s prodavcem, ipak, ništavi. Ali to je sada predmet sudova i advokata. Jer, tvrde, prema Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, investitor ovakav ugovor ne može da zaključi s fizičkim licem – kupcem stana, već samo sa stambenom zgradom, kao pravnim licem koja u trenutku potpisivanja nije bila osnovana, dakle, nije ni postojala. Zato je taj ugovor ništav, tim pre što je po zakonu, da bi do zaključivanja uopšte i došlo, neophodno da prethodno „stambena zgrada” potrebnom većinom glasova svih stanara donese odgovarajuću odluku o sudbini krova.
