Moguće je dugo balansirati između Istoka i Zapada, veoma je značajno to što se nismo svrstali ni na jednu stranu, a zemlja je stabilna, što je važno za svakog investitora, kaže Stevica Deđanski
I na Istok i na Zapad. Ovim rečima mogla bi se opisati ne samo spoljna već i ekonomska politika koju Srbija vodi u poslednjih nekoliko godina. To je nedavno ponovo potvrdio predsednik Aleksandar Vučić, poručujući da su iz korona krize Nemačka i Kina izlaze kao dve najveće sile u usponu. A činjenica je da naša zemlja i sa Pekingom i sa Berlinom poslednjih godina gaji veoma tesne odnose. Ove dve zemlje su i najveći investitori u Srbiji. Saradnja s Nemačkom pre desetak dana još je jednom krunisana, i to otvaranjem fabrike „Kontinental” u Novom Sadu, u kojoj će se proizvoditi napredni elektronski sistemi za upravljanje vozilima.
Po vrednosti ulaganja Nemačka je na prvom mestu kada su u pitanju strani investitori, podaci su Razvojne agencije Srbije. U stopu je prati Kina, u koju je srpski izvoz poslednjih godina povećan za čak 15 puta. A tokom nedavne posete Nemačkoj ministar spoljnih poslova Nikola Selaković naveo je da trgovinska razmena između naše dve zemlje iznosi 5,3 milijarde evra, uz uverenje da će moći da bude i viša. Takođe, u kompanijama nemačkih ulagača u Srbiji radi 67.000 ljudi, a cilj je, kaže, da se dođe do brojke od 100.000.
Inače, Srbija je prošle godine imala priliv direktnih stranih investicija u iznosu od 2,9 milijardi evra neto, što je više nego sve zemlje regiona zajedno. Iako pojedini zapadnjaci često šalju otrovne strelice ka našoj vlasti zbog ulaganja Rusije i Kine, investicije zapadnih zemalja i te kako su prisutne. Po broju pokrenutih projekata naš najveći investitor je Italija, zatim sledi Nemačka, pa Sjedinjene Američke Države, Francuska i Kina. Rusija je takođe jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji sa preko četiri milijarde dolara. Srpski izvoz u Rusiju za prvih deset meseci 2020. iznosio je 750 miliona dolara, a uvoz 1,3 milijarde dolara.
Na naše pitanje da li je moguće balansirati još dugo između Istoka i Zapada, Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje odgovara potvrdno, navodeći da Srbija u poslednjih pet-šest godina vodi ispravnu spoljnu i ekonomsku politiku. Deđanski smatra da je veoma značajno to što se nismo svrstali ni na jednu stranu, pa zato u Srbiju ulažu i kompanije iz Nemačke, kao i iz Rusije i Kine. Zahvaljujući stranim investicijama, dodaje, otvoreno je više stotina hiljada novih radnih mesta, kreditni rejting Srbije raste, kao i standard. Sprovode se infrastrukturni projekti, gradi se gasovod, a zemlja je stabilna, što je značajno za svakog investitora. „Stranci ne ulažu iz ljubavi prema našoj zemlji ili prema našem narodu, u biznisu toga nema. Zato je neophodno obezbediti što privlačniju klimu za poslovanje i podsticaje za ulaganje. Budući da imamo energetsku stabilnost zahvaljujući ulaganjima Rusije, Srbija i dalje zadržava stabilnost uprkos krizi koja je zahvatila ceo svet”, reči su Deđanskog.
Zbog subvencija stranim investitorima veoma često se čuju kritike na račun države Srbije, ali naši sagovornici napominju da podršku države imaju i domaći investitori. „Strane kompanije ulažu svoj kapital tamo gde su im ponuđeni najbolji uslovi za poslovanje. Naš je interes da imamo nova radna mesta, da se plaćaju porezi i doprinosi za radnike, a donacije i subvencije vraćamo kroz porez, a ujedno uvećavamo naš izvoz, BDP i zaposlenost”, poručuje Deđanski.
On dodaje da su nemačka ulaganja veoma značajna i da je zahvaljujući njima desetine hiljada ljudi dobilo posao, ali ne smemo da zaboravimo značaj Kine, koja je preuzela upravljanje RTB „Bor”, Železarom „Smederevo”, gradnju železničke i saobraćajne infrastrukture u Srbiji. Reč je o strateškim projektima i ulaganjima u preduzeća s čijim problemima država decenijama nije uspevala da se izbori. Takođe, predsednik Vučić je najavio da od sredine oktobra počinje proizvodnja vakcine kineskog „Sinofarma” u Srbiji, zahvaljujući sporazumu s Kinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tako će se u našoj zemlji proizvoditi dve vrste vakcina, jer od maja počinje i dugo najavljivana proizvodnja ruske vakcine „sputnjik V”.
Sve ovo potvrđuje da je Balkan oduvek bio privlačno mesto za najmoćnije svetske sile, a zbog nestabilne političke situacije ostao je neiskorišćen resurs kada su u pitanju strane investicije. Analitičar Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost podseća da se, na našem prostoru, ukrštaju ekonomsko-politički interesi najmoćnijih centara u svetu. Balkanske zemlje bi tu priliku trebalo da iskoriste i usklade je sa sopstvenim interesima. „Tu su politički, ekonomski i vojni interesi EU i SAD koji se žele održati. S druge strane su Kina i Rusija. Sjedinjene Američke Države popreko gledaju na saradnju Evropske unije, pa tako i Srbije, s Rusijom i Kinom”, dodaje Karanović.
Ipak, on smatra da je Evropljanima ova saradnja veoma potrebna i podseća na plan Šarla de Gola o Evropi od Vladivostoka do Atlantika. U skladu s tim Rusija bi Evropi nudila energente, a zauzvrat bi dobijala tehnološke proizvode. Ipak, ovakav plan kosi se s američkim interesima koji stalno pronalaze razloge za pritiske na Moskvu.
Takođe, američka administracija nije bila oduševljena ni sklapanjem Sveobuhvatnog sporazuma o ulaganjima (CAI), koji su potpisale Evropska unija i Kine krajem prošle godine, a nakon sedmogodišnjih pregovora. Dugogodišnji dopisnik iz Kine i urednik u agenciji Tanjug Borislav Korkodelović podseća da je tako Kina postala najveći spoljnotrgovinski partner Evropske unije, uprkos protivljenju SAD. Još pre pandemije, kako dodaje, dnevna trgovinska razmena EU i Kine iznosila je milijardu dolara, a sada će ove cifre sigurno biti veće. Naš sagovornik napominje da bi ova činjenica mogla da bude argument kojim se Srbija može braniti od pritisaka Zapada zbog sve većih kineskih investicija. Ova zemlja postala je i treći najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
Inače, ukupna robna razmena između Kine i Srbije prošle godine iznosila je 2,12 milijardi dolara. Izvoz iz Kine u Srbiju skočio je za 57,3 odsto i vredeo je 1,62 milijarde dolara. Istovremeno, Srbija je u Kinu izvezla robu vrednu 500 miliona dolara, što je za 38 odsto više nego prethodnih godina. Tome je značajno doprineo i uvoz medicinskih sredstava koja se koriste tokom borbe protiv pandemije virusa korona. Reč je o zvaničnim podacima NR Kine, kaže Korkodelović, a oni se dosta razlikuju od naših jer Privredna komora Srbije u kineske proizvode ubraja sve koji su uvezeni iz Kine, a Kinezi samo proizvode isključivo kineskih firmi.
„Kina ulazi u ogroman proces razvoja, počinje petnaestogodišnji period do 2035, kada bi trebalo da postane moderno socijalističko društvo. Svaka saradnja s njima je investicija u budućnost. Ide nam u prilog što se otvaraju prema zemljama centralne i istočne Evrope i prema poljoprivrednoj proizvodnji. To bi mogla da bude velika šansa za nas”, kaže Korkodelović. Dodaje da je na sajmovima u Kini pričao s našim proizvođačima koji su poručili da ne bi trebalo da se opterećujemo veličinom kineskog tržišta jer Kina ima najveću srednju klasu na svetu koja obuhvata između 400 i 700 miliona ljudi i koja postaje sve bogatija.
Dovoljno je da naši proizvodi, kako dodaje, budu zastupljeni u jednom od velikih kineskih prodajnih lanaca. On podseća i da Kina sve više ulaže u razvoj visokih tehnologija, proizvoda namenjenih ekologiji i zaštiti životne sredine i medicine. To su, kako kaže, još tri područja koja su najznačajnija za uspostavljanje još čvršće saradnje s kineskim partnerima.
„Često se čuju kritike jer Srbija uzima kineske kredite koji imaju veću kamatu, a tako se zaduženost naše zemlje uvećava. Međutim, Srbija još nije na listi zemalja koje su opterećene dugovima, pa te kredite možemo koristiti dok god možemo da ih otplaćujemo. Pogotovo jer kineski projekti imaju trajniju upotrebnu vrednost. Njima uvećavamo svoje transportne i proizvodne kapacitete, a upravo to nam je i potrebno”, poručuje Korkodelović.
Korkodelović: Zapadne diplomate bunile se i zbog Pupinovog mosta
Još za vreme gradnje Pupinovog mosta 2014. godine, podseća Borislav Korkodelović, zapadne diplomate su se bunile zbog priliva kineskog kapitala u Srbiju. Ipak, dodaje da Evropska unija ne može da obezbedi dovoljno investicija čak ni za zemlje članice pa i njihova velika ulaganja dolaze s Dalekog i Bliskog istoka. Zbog svega pobrojanog ne bismo smeli da podlegnemo pritiscima Zapada kada je u pitanju saradnja s Rusijom i Kinom jer je pritisak na Srbiju još jedan primer upotrebe dvostrukih aršina. Antrfile
Karanović: EU i transatlantska solidarnost podbacili tokom pandemije
Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je pitanje vakcinacije kineskim cepivom veoma dobro rasvetlilo odnos politike, geopolitike i probleme ljudi u današnjem svetu. Na jedan dehumanizovan način smo videli kakav odnos imaju pojedine sile prema sopstvenim interesima, a kakav prema interesima celog čovečanstva. Svedoci smo i činjenice koliko su podbacili Evropska unija i transatlantska solidarnost.
„Zapadna Evropa se guši u pandemiji i vapi za spasom iz SAD, ali njega nema. S druge strane, Bajden je rekao da će svi Amerikanci dobiti vakcinu do kraja maja i nakon toga će EU moći da očekuje pomoć Amerike. A usred svega toga slušamo kritike na račun Srbije, koja je apsolutni lider po broju vakcinisanih i Zapad nam spočitava što koristimo kineske i ruske vakcine”, kaže Karanović, navodeći da za nas pitanje zdravlja nije pitanje geopolitike i da se na ovom primeru najbolje vidi koliko je značajno održavati neutralnu poziciju u potpuno polarizovanom svetu.
Izvor:Politika
