Na kanadskom delu Arktika se “sve menja”, otkriva studija koja je pratila životinje

Životinje širom Arktika menjaju navike, gde i kada se rađaju, rastu, migriraju i hrane se, a sve to je odgovor na klimatske promene, kaže novo istraživanje koje otkriva masovne razmere promena. Promene znače da će se ljudi na Arktiku, možda morati prilagoditi i prilagoditi na sve, od sezona lova, do očuvanja i upotrebe zemljišta, kažu naučnici.
“Promene postoje gde god pogledate, sve se menja”, rekao je Gil Bohrer, autor nove studije objavljene na internetu u četvrtak u časopisu Science.
On opisuje kretanje životinja na Arktiku, koja prikuplja podatke o kretanju 86 vrsta. Kombinujući rad više od 100 univerziteta, vladinih agencija i grupa u 17 zemalja, širom sveta, uključujući više od desetak u Kanadi.
“Kad vidite veliku sliku, pomalo je zastrašujuće da se sve menja, toliko različitih aspekata … svaka komponenta sistema menja se na drugačiji način. Mislim da idemo prema velikoj neravnoteži.

Veća razmera nego ikad pre
Bohrer, profesor inženjerstva građevine i zaštite okoline, sa Univerziteta u Ohaju, atmosferski je naučnik koji je sarađivao sa biolozima na proučavanju zlatnih orlova, jer na njihovo kretanje utiču uslovi vetra u atmosferi.
Istraživanje je bilo među stotinama studija širom sveta koje uključuju stavljanje senzora na životinje kako bi pratili njihovo kretanje tokom vremena. I dovelo ga je do rada sa grupom ekologa, koji rade slična istraživanja na drugim vrstama širom Arktika. Zajedno su se pitali, postoji li način da se podaci kombinuju kako bi se dobila, šira slika o tome kako životinje reagiraju na promene na Arktiku, koji se zgreva mnogo brže od globalnog proseka kao rezultat klimatskih promena.
“Za sve za koje smo znali, da su ikad nešto pratili na Arktiku, mi smo im pokušali prići i pitati ih jesu li spremni sarađivati”, prisetio se Bohrer.
Rezultat je baza podataka, ona koja se i dalje proširuje i dodaje novim studijama, koja omogućava istraživačima da analiziraju stvari na skali koja ranije nije bila moguća, rekao je Bohrer.
Članak uključuje neke primjere kako se ti podaci mogu koristiti, uključujući studiju o zlatnim orlovima koja kombinuje skupove podataka, uključujući Bohrerov, u rasponu od 30 godina, „daleko izvan akademskog veka bilo koga“. Takođe je bilo dovoljno dugo da se kretanje ptica poveže sa cikličnim klimatskim obrascima i pokaže da mladi orlovi menjaju vreme migracije.

Podaci  “teško dobijeni”
Allicia Kelly, biolog za divlje životinje iz Vlade Severozapadnih teritorija sa sedištem u Fort Smithu, dala je podatke o vremenima uzgoja karibua.
“Jedna od najzanimljivijih stvari koju smo otkrili je, da su subpopulacije karibua koje se rađaju severnije, u našoj studiji, pomerili datume teljenja”, rekla je.
U proseku rađaju nedelju dana ranije nego pre 10 godina. Ali među južnim krdima nije bilo promena.
“Dakle, iz ovoga možemo videti kako se karibu možda prilagođava promenama  okoline.”
Međutim, Mark Hebblewhite, biolog sa Univerziteta u Montani, rekao je za da prilagođavanje nije univerzalno za sve arktičke vrste, a to može značiti da se karibui više ne tele u isto vreme,  jer sada trava ranije raste u tundri.
To bi mogao biti osnovni razlog zašto brojevi karibua naglo padaju.
Kelly je rekla da bi podaci mogli pomoći biolozima da bolje razumeju koliko će karibui biti u opasnosti u budućnosti.
Takođe je rekla da su svi podaci u arhivi prikupljeni od životinja koje su na sebe imale prikačene senzore.
“Stvarno je intenzivno hvatati i pratiti životinje, tako da su ovi podaci koje prikupljamo teško dobijeni.

Korisna arhiva

Bill Halliday, pridruženi naučnik za zaštitu iz društva za zaštitu divljih životinja Kanade u Viktoriji, nije bio uključen u studiju, ali istražuje arktičke morske sisare i ribe.
Primetio je da su mnoge arktičke vrste migratorne i da se mogu kretati stotinama i hiljadama kilometara tokom godišnjih doba.
“Znanje o vremenu za to je važno”, rekao je, dodajući da bi industrijske aktivnosti trebale izbegavati osetljiva doba godine, poput sezona razmnožavanja. “Ako su klimatske promene uzrokovane ranijim razmnožavanjem svake godine, možda ćemo trebati prilagoditi planove u skladu s tim.”To može značiti promenu sezona lova ili postavljanje novih kvota kao deo planova zaštite.
Halliday je bio impresioniran velikom količinom podataka dostupnih u arhivi i rekao da će to biti korisno istraživačima poput njega za pronalaženje podataka i saradnika.
Pretpostavlja da će se podaci koristiti za odgovaranje na pitanja, koja naučnici koji su radili originalne studije praćenja nikada nisu očekivali. Na primer, Halliday je zainteresovan da vidi može li se nešto od toga kombinovati sa podacima o brodskom saobraćaju, kako bi se videlo kako morske životinje reagiraju na tu vrstu poremećaja.
Smatra da će to biti korisno i autohtonim zajednicama koje su vezane za zemlju i koje se u velikoj meri oslanjaju na lov.
“I zajednice mogu biti uključene u način na koji koristimo tu bazu podataka.”

SERBIANNEWS.CA