Anosmija je gubitak čula mirisa, nevidljivi hendikep sa kojim je psihički teško živeti i za koji nema pravog leka, a koji se naročito primećuje kod osoba zaraženih koronavirusom.
Sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom pati od anosmije, a neki od njih suočavaju se i s dugoročnim gubitkom čula mirisa.
“Anosmija ti oduzme sve mirise u životu, to je pravo mučenje”, kaže Žan-Mišel Majar koji i sam pati od anosmije i predsednik je francuske grupe koja pruža podršku obolelima putem organizacije Anosmie.org.
Takva dijagnoza onemogućava vam da udahnete miris sveže jutarnje kafe, sveže pokošene trave ili miris sapuna na koži, kaže Majar koji od gubitka čula mirisa pati od kada je doživeo nesreću.
“Važnosti čula mirisa postaneš svestan tek kada ga izgubiš”, ističe Majar.
Osobe sa anosmijom ne mogu da reaguju na opasnosti, ne mogu da osete miris dima, curenja plina, tako das u u opasnosti od gušenja.
I konzumiranje hrane potpuno je drukčije iskustvo jer ne možemo da osetimo miris onog što najviše volimo da jedemo, kaže, dr Alan Kor otorinolaringolog u pariškoj bolnici Rotšild.
Nosni polipi, kronični rinitis, dijabetes, Alchajmer ili Parkinsonova bolest samo su neki uzroci anosmije, a sada se na istom spisku našao i koronavirus, kaže dr Kor i dodaje:
“Kada ljudi trajno izgube čulo mirisa, primećuju ozbiljne promene u kvalitetu života, pa se kod njih razvija takav nivo depresije koja se ne sme zanemariti”.
Ako takvo stanje potraje treba potražiti stručnu pomoć.
“Biti lišen čula mirisa na mesec dana, ne predstavlja veći problem”, kaže Majar i dodaje da nakon dva meseca to postaje problem, a nakon šest meseci pojedinac se zatekne potpuno sam u zamci”.
Lečenje
Nema specifične terapije za lečenje anosmije.
“Treba pronaći uzrok”, kaže dr Kor, dodajući da je “problem kod anosmije povezane sa koronavirusom taj da lečenje virusne infekcije najčešće nema uticaja na povratak čula mirisa”.
“Prvi podaci pokazuju da se oko 80 odsto pacijenta sa COVID-19 oporavi za manje od mesec dana, a često i brže, za osam do 10 dana.”
Ostalima ta bolest može uništiti mirisne neurone koji detektiraju mirise, ali je dobra vest da oni mogu da se regenerišu.
Dve bolnice iz Pariza, “Rotšild” i “Lariboazijer”, objavile su studiju “CovidORL” o tom fenomenu, testirajući različite načine ispiranja nosne šupljine.
Lečenje na bazi kortizona, organskog jedinjenja, pokazalo se delotvorno i uliva nadu, kaže dr Kor.
