Kod osoba čiji su testovi na antitela pozitivni utvrđeno je da imaju i specifične T-ćelije koje identifikuju i uništavaju zaražene ćelije, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Karolinska Univerzitetu u Švedskoj.
To se videlo čak i kod ljudi koji su imali blage simptome ili su asimptomatski, dakle bez ikakvih simptoma COVID -19. Još nije jasno da li to samo štiti pojedinca ili će ih možda sprečiti da prenesu infekciju drugima.
Istraživači sa Karolinksa instituta testirali su 200 ljudi i na antitela i na T-ćelije. Neki su bili davaoci krvi, dok su drugi pronađeni iz grupe ljudi koji su prvi bili zaraženi u Švedskoj, uglavnom vraćajući se iz ranije pogođenih područja poput severne Italije, biše BBC.
To bi moglo značiti da šira grupa ima određeni nivo imuniteta na COVID-19, nego što pokazuju podaci za testiranje antitela, poput onih objavljenih u okviru ankete za nacionalno istraživanje statistike.
Verovatno su te osobe postigle imuni odgovor i razvile antitela, ali ili su ona izbledela ili ih trenutni testovi nisu otkrili. Kako je ranije rečeno antitela štite svega dva do tri meseca i smatra se da ove osobe treba zaštititi ako su po drugi put izloženi virusu.
Deni Altman profesor na “Imperial College London” opisao je studiju kao „impresivnu i temeljnu“ i dodao da postoji sve veći broj dokaza da „samo testiranje antitela podcenjuje imunitet“.
“To ne mora nužno da znači da smo bliži imunitetu stada”, kaže docent Markus Bagert, jedan od autora studije.
Potrebno je obaviti više analiza da bi se shvatilo da li T-ćelije potpuno blokiraju virus i sprečavaju njegov prenos.
Pad broja T-ćelija
Istraživači sa “Francis Crick Instituta”, “King’s College London” i bolnice “Gui i St. Thomas”, primetili su da grupa od 60 teško obolelih pacijenata doživljava pad broja T-ćelija. Ovo nije primećeno u studiji sprovedenoj na Karolinska Univerzitetu, koja je otkrila da što je osoba bolesnija, stvara veći broj T-ćelija i antitela.
Tim je rekao da je potrebno još istraživanja. Iako je njihovo istraživanje T-ćelija najveće do sada urađeno, ali je uključivalo relativno malu grupu pacijenata.
T-ćelije su veoma složene i mnogo ih je teže identifikovati od antitela, pa se trenutno rade samo u specijalizovanim laboratorijama,poput one u Centru za infektivnu medicinu pri Univerzitetu Karolinska.
Takođe je važno napomenuti da se rade male serije uzoraka tokom dana što znači da masovno testiranje T-ćelija u ovom trenutku nije moguće.
